Bojenje tekstila tradicija Srbije – Kod Srba, do početka 20. veka, bojenje je bilo najvećim delom ženska tekstilna radinost. Bojadžijama se davalo predivo za svečane komade. Od uvoznih bojiva kupovano je samo nekoliko. Prvenstveno čivit (indigo), krmez i broć. Sintetičke boje primenjuju prvo zanatlije pred kraj 19. veka, a žene tek u 20. veku. Ipak, istraživači i danas nalaze tragove ove drevne prakse po zabačenim selima Srbije.
Ženska veština pretvaranja bilja u bojivo za tekstil
Sirovine za prirodno bojenje tekstila se većinom nalaze u okruženju. Koren, kora, list i plod drveća, počev od oraha, jasena, bresta… Zeljaste biljke, sirove ili sušene: broć, kopriva, sirak, kamilica, mlečika, gavez… Povrće, zeleniš parike, pasulj, lukovina.
Katalizatori za bolje vezivanje i postojanost boja, uglavnom su raspoloživa domaća sredstva (sijera-voda od pranja ovčijeg runa; sirište t.j. maja; rasol od kiselog kupusa; od mokraće uglavnom dečija; otpad kal od kovača; vinsko sirće, so. Malo sredstava je posebno kupovano (karaboja t.j. mešavina zelene galice (sulfat gvožđa FeSO4) i taninskih ekstrakta za crnu boju; plavi kamen, t.j. bakarna galica (sulfat bakra CuSo4), stipsa KAl(SO4)2).
Omekšivač za pripremu tekstila za bojenje ceđ, korišćena je i za beljenje veša, pranje kose, kupanje. Žene je same prave. Prokuvaju čist pepeo u vodi ili još bolje kišnici. Ohlađeno se procedi kroz gustu krpu i dobije čistra tečnost ceđ. Za omekšavanje vode za farbanje je korišćena i krečna voda.
Bojenje tekstila tradicija Srbije – Tretman stipsom razblaženom u toploj vodi
Stipsosuvanje, priprema pređe za farbanje. Prvo se napravi rastvor stipse, alum kalijum aluminijum sulfat KAl(SO4)2 u mlakoj vodi. Pređa se potopi i tako ostane dok se ne ohladi. Zatim se izvadi i potopi u pripremljen rastvor za bojenje.
Izvori za analizu i predstavljanje tematike tradicionalnog bojenja su zapisi istraživača Etnografskog muzeja, nadalje E.M. a najvećim delom rukopisna građa Hristifora Crnilovića, u Manakovoj kući (Ogranak Etnografskog muzeja u Beogradu) nadalje Manakova kuća. Naravno, na osnovu odgovarajućih poglavlja u katalogu Čitanje boja: Marina Cvetković, Etnografski muzej u Beogradu, Beograd 2023.
Recept 2/47 Vlasotince, rasonica od kiselog kupusa kao katalizator u domaćem farbanju radi fiksiranja boja za tekstilno tkivo.
Rasonica služi za fiksiranje boje pri farbanju (lok. metenju) pređe. Pre stavljanja u smešu za bojenje, pređa se prvo potapa da odstoji u rasonici. Kad se pređa izvadi, ocedi se, ali se dodatno ne izvija i cedi smotano predivo, već rastrese. Tada se uroni u spremljenu čorbu za bojenje i tako prokuva. Ako bi se izvivalo dobilo bi se nejednako bojenje mljetenje.
Prirodno bojenje tekstila se nasleđuje i razvija generacijama
Postupak bojenja — Pripremljeno predivo, potopljeno u smeši za bojenje se grejalo ili kuvalo. Željena boja je postizana kraćim ili dužim trajanjem kiseljenja, prema potrebi. Proces bi se ponavljao do željene nijanse. Varjante procesa su razvijane višegeneracijskom praksom. Žene su u svojoj sredini stvarale lokalna pravila za određene procedure (količine sastojaka i trajanje procesa) za postizanje određene nijanse kao i stabilnost i postojanost boje.
Upadljivo je kod tekstilija od vlakana biljnog porekla (lan i kudelja) da im je kolorit svedenog spektra, blaži, bleđih nijansi nego kod vune. Jer ova vlakna teže prihvataju boju, te je i postupak mnogo komplikovaniji. Među jačim tonovima organskih boja na kudelji, istiću se oni dobijeni prevrelom voćnom kominom.
Recept 6/47 Brestovac, Manakova kuća, bojenje kudelje u komine (braon-crveno).
Čim se izvade komine u korito, onako vruće, mete se pređa i ostavi da odstoji 24 sata. Posle toga se izbace komine, pa se pređa usoli u prosejani pepeo i tako opet odstoji 24 časa. Posle toga se opere i osuši.
Bojenje tekstila tradicija Srbije – crveno
Za bojenje tekstila u crveno, najčešća sirovina je bio sasušeni koren broća (Rubia tinctorum) uz dodavanje stipse, aluma KAl(SO4)2. U zapisu iz 19. veka, Luka Grđić Bjelokosić, navodi da se broć meša sa strešom (kristalasti talog soli vinske kiseline) u mlakoj vodi. Uz detaljan opis procedure, naglasio je i da se sjaj i nijansa postiže potapanjem u tečnost kojoj je prokuvan pepeo, ceđ.
Recept za dobijanje crvene boje u broću u domaćoj radinosti
Na kilogram materijala za bojenje potrebno je 5-15 litara vode i 250 grama suvog korena broća. Potopljeno ostane dan i noć, a zatim se kuva sve dok voda ne dobije svetlocrvenu boju. Posle kuvanja, sud se ostavi da se ohladi. Ohlađena tečnost se procedi kroz gazu, zatim se doda šaka kuhinjske soli i ponovo kuva dok ne proključa, i tek onda se doda materijal koji će se bojiti. Materijal mora biti pokvašen i dobro isceđen. Kuva se pola sata do jednog sata u zavisnosti koju nijansu želimo. Kad se završi kuvanje, sud se skloni sa vatre i doda kašika sirćeta (samo za bojenje vune). Zatim se materijal dobro ispere sve dok se voda sasvim ne izbistri [Katalog izložbe 52].
Koren broća (Rubia tinctorum) i uzorak obojenog prediva, E.M. Beograd, Inv. br. 52486
Recept za dobijanje crvene boje kod bojadžija
Naše bojadžije u Rasini crvenu boju dobijali su od krmeza, kalaja, ćezapa (azotne kiseline), vinskog kamena i limuntusa. „Na oku pređe uzima se obično 50 grama ćezapa (azotna kiselina), 30 grama krmeza, 6 grama kalaja, 20 grama vinskog taloga, i pet grama pimuntusa. Sve se ovo prvo rastvori u ćezapu ili vitriolu (sumporna kiselina), pa sipa u zagrejanu vodu, meša i u njega potapa pređa. Na oku (1280 grama) pređe uzima se sedam do osam litara vode. Ako se želi zagasito crvena boja, stavi se veća količina krmeza i streša [Katalog izložbe 53].
Bojenje tekstila tradicija Srbije – plavo
Iako je plava boja dobijana iz lišća indiga još u praistorijskim kulturama, u Evropi nije bio dostupan. Već je u srednjem veku, spravljan plavi pastel od autohtone biljke sač ili sinj. Mukotrpnom izradom, mlevenjem lišća tako da se dobije gusta kaša. Zatim se postupno suši i oblikuje u pogače. Za bojenje se pretvara u prah. Skupa proizvodnja je kasnije teško odolevala narasloj konkurenciji uvoznog indiga. Tako, sve veća popularnost plave boje u umetnosti potiskuje crvenu paletu broća. A i ponuda jeftinijeg plavog bojiva od brazilskog drveta, u 18. veku donosi konačnu prevlast indiga (kod nas čivit) nad pastelom.
Recept za dobijanje plave boje, Luka Grđić Bjelokosić objavio 1895. godine
Sijera: Žene prvo operu podosta runa neoprane vune, pa ocede tu vodu. To je sijera. Ona se ulije u veći kotao da provri i prokuva se. Pri tom vri uz jaku penu, te zato treba velika posuda. Pošto se sijera openi, saspe se u lonac u kom će se bojiti predja. Vruće se dobro pokrije i ostavi na suncu 3-4 dana da sijera deluje sve do jakog smrada. Pošto je tako sijera nadošla spremi se bojivo. Na oku predje (1,28 kg) ide 16 do 20 grama čivita u lonac gde će se farbati. Prah čivita se stavi u platnenu vrećicu i uveže krpom. Smotuljak se uroni u sijeru i dobro protrlja prstima da se plavilo čivita polako širi u sijeru, da što duže potraje dodavanje boje.
Nadalje, u istom receptu, zapisivač navodi detalje o bojenju prediva
Predivo za bojenje dobro operu sapunom i osuše, pa takvo potope u spremljenu boju. Lonac dobro zamotaju u krpe i utople, da se ne bi sijera preko noći ohladila. Ujutru izvade pređu, dobro je ocede i obese da se osuši, a lonac ostave na suncu, da se sijera preko dana dobro ugreje. Uveče, opet protrljaju onu kesicu sa čivitom, pa ponovo spuste pređu u lonac, poklope i zatrpaju kao i prve veceri. Ovako se postupa sa pređom tri puta. Kad se treći put trlja kesica sa čivitom pazi se da izađe svo plavilo. Tako se iskoristi sav čivit.
Pošto se predja izvadi treći put iz lonca, dobro se opere u hladnoj bistroj vodi, pa se onda osuši. Tako je pređa obojena. Sve vreme dok se pređa boji, dobro se pazi da se ne dira masnim rukama ili ne upadne nešto u lonac (mrva hleba, zrno soli ili mrs). Ako se desi da se dobije previše tamno plavo, zagasito mavilo, može se posvetliti ako je potopi u blagu ceđ.
Verovanja i magija u vezi sa bojenjem u narodnom predanju
U nesigurnosti u rezultat, pored sve pažljivosti, verovalo se i da je bojenje puno misterije van ženine moći. Te da je na meti nečistih sila. Strepe hoće li uspeti željena boja, ili dobiti aljkave površine nejednakih tonova. Žene je užasavao domaći “batik”. Zato je tehnologija brižljivo izvođena, ali je i magija prizivana u pomoć. Naši istraživači iz 19. veka beleže verovanje o osetljivosti plave boje na uroke. Zato se bojenje sklanja od pogleda. Čak i 1950. godine, Hristifor Crnilović beleži kod bojadžija u Vlasotincu: Pošto je „mletenje“ bojenje u čivitu ćudljivo i teško uspeva, običaj je da majstor pre nego što počnu, raširi neku lažnu vest. Ali mora biti uverljiva, jer ako ne uspe prevara veruju da neće uspeti ni bojenje.
Bojenje tekstila tradicija Srbije – crno, mrko, braon
Crni spektar boja, uz crne obuhvata nijanse mrke, braon, smeđe, ima široku primenu u bojenju domaćeg tekstila. Efikasne sirovine su koren i kora oraha, kestena, crne jove… Bojadžije su vremenom dodavale fiksire. Prvo mulj sa solima gvožđa, opiljke gvožđa i sirće. Od 14. veka u zanatskom bojenju se koristi najbolje organsko sredstvo za ovaj spektar boja, osušene hrastove jabučice.
Kako je i crna boja izrazito nestabilna, bila je uobičajena praksa antiponašanja, stvaranjem obmana. Ali i verbalna magija. U nekim selima zapadne Srbije, kad će spustiti pređu u crnu čorbu žena izgovara: Prođe crna noć kroz crno selo pa se spustila u moje kančelo.
Recepti za bojenje u crno i braon
Recept, Vlasotince, 79/47 U ora’ i karaboju (crno)
Skuvaju se ljuspe od ora` ili lišće ili kora od grane. A najjača boja je od kore sa korena. Kad se čorba procedi metne se karaboja. Zatim i pređa u taj rastvor i metne na vatru da provri i ponovo se hladi. Ova procedura se ponavlja više puta da bi se pređa potpuno obojila. Kad bude dovoljno izvadi se i opere. Boji se vuna i pamuk a svila ne može.
Кarabojа, narodni naziv za mešavinu zelene galice i taninskih ekstrakta za dobijanje crne boje. Hemijski, sulfat gvožđa (FeSO4).
Recept E.M. Beograd, Inv. br. 52477, gavezov list i plavi kamen
Ako se bojilo u gavezovom lišću, ista se tečnost može upotrebiti i za dobijanje mrkocrne boje, samo je potrebno dodati dva do tri grumenčića plavog kamena (bakar sulfat CuSo4). Kod ovih boja može se dobiti i više nijansi iste boje aka se posle izvađene prve materije stavi druga da se kuvanjem boji. Ili ako se neka duže kuva, dobiće se tamnija boja, a ako se kraće vreme kuva, boja će biti bleđa.
Bojenje tekstila tradicija Srbije – žuto
Od neolita, u Evropi, za bojenje u žuto se koristilo bilje, prenstveno žuti katanac. Antičke bojadžije takođe, ali i šafran, a kasnije i žutilovku. Kod Srba žutilo se pravilo od sasušene kore ruja (Cottinus Coggyria); koren, stabljika sa cvetom srpka (Serratula tinctoria); lišće breskve praska, zelenilo paprike, i danas možda najčuvenije, ljuske crnog luka.
Recepti za bojenje u žuto
Recept 21, 22/47, Vlasotince, Hristifor Crnilović, Manakova kuća,
Žuta boja u kori ili lišću jabuke
Farba se stipsosana pređa, što znači da je prethodno odstajala u rastvoru stipse u mlakoj vodi.
Skuvaju se kore oguljene sa grana ili lišće na koje vrste jabuka. Kad su dobro kuvane, izvade se kore ili lišće i procede. U proceđenu čorbu metne se stipsosana pređa i stavi na vatru da provri. Za vreme kuvanja meša se, za tim se skine sa vatre i zaduši se jednom krpom (da ne ide para). Kad se ohladi, izvadi se pređa i opere. Ako ton nije dovoljan, meću se nove kore i ponovi pocedura dva i više puta dok ne bude dovoljno.
2/47 U ceđ i karaboju, bojenje u žuto
Napravi se jak ceđ od pepela i kišnice. U drugom sudu napravi se rastvor, karaboja (na 6 – 7 gr. ide 1 kg. karaboje prema isto tolikoj količini ceđi). Boji se tako što se pređa potopi prvo u ceđ i dobro ukvasi, za tim se izvije i potopi u karaboju. U karaboji pređa pozeleni i kad se dobro natopi i izvije izvadi se, dobro rastrese i metne na jako sunce da se osuši. Zatim se pređa ponovo ponovo potopi u ceđ i cela procedura se ponovi dva do tri puta, prema nijansi koja se želi.
Ceđ je proceđena voda u kojoj je prokuvan pepeo.
Karabojа, mešavina zelene galice i taninskih ekstrakta za crnu boju. Hemijski, sulfat gvožđa (FeSO4).
Bojenje tekstila tradicija Srbije – zeleno
U današnje vreme, zelena poprima snažnu simboliku boje budućnosti – zdravlja, slobode, nade. U tradicji srpskog naroda je bilo više sirovina za dobivanje biljne zelene tekstilne boje: kopriva, paprika, sasušeni cvet sleza, gavez, lišće breze, kora divljih jabuka. Pribegavalo se i kombinaciji tradicionalnog bojenja prvo u žutu, a zatim plavilo. Što kao rezultat daje zelenu.
Recept 23/47, Vlasotince, Hristifor Crnilović, Manakova kuća
Zelena bojena u lišću od dunje
Sveže, zeleno lišće od dunje se potopi u tekuću vodu ili kišnicu i tu stoji dva dana, pa se za tim kuva tako da vri 1 sat. Posle se iscedi čorba od lišća pa tečnost dalje vri. Pa se u nju metne istucana karaboja (mešavina zelene galice FeSO4 i taninskih ekstrakta za crnu boju) pa i sa njom vri. Na kilo pređe se stavlja jedan grumen kao šljiva.
Recept, E.M. Beograd, Inv. br. 52488
Svetla žutozelena u zelenišu stabljika paprike
Počupa se zelena paprika, stavi se u kazan i to se kuva. Kad se iskuva, povadi se zeleniš, stavi se malo plavog kamena (zrno od pasulja na dvadeset litara vode). Pređa malo provri. Hladi se poklopljeno. Postupak se ponavlja dok se nedobije željena zelena boja.
Plavi kamen – bakarna galica (sulfat bakra CuSo4)
Ove rukavice u zbirci E.M. Inv. br. 12946, iz sela Tande kod Bora, ispletene su 1969. godine. Značajne su kao primer očuvanja žive tradicije domaćeg organskog bojenja. Zelena vuna je bojena u lišću paprike, žućkasta u orahu, a jedino crvena u sintetičkoj farbi.
Tematski programi povodom izložbe Čitanje boja
Izložba Čitanje boja je pripremana u saradnji sa Muzejom na otvorenom „Staro selo“ Sirogojno. U postavku je uključena kao poseban segment, Eko-učionica. U niši je koncizna sistematizacija tehnoloških karakteristika osnovnih boja. Tu su eksponati primerci namotanog prediva u bojama, označeni podacima kako su nastali u eksperimentalnoj praksi radionica Muzeja u Sirogojnu. A na posterima su jezgrovite legende o svakoj boji posebno i živopisni snimci korišćenih biljnih sirovina za određenu boju. Ovo je svakako mesto što nam budi želju da živimo okruženi tekstilijama u bojama prirodnog porekla.
Etnografski Muzej sa svojim saradnicima, predstavili su niz programa na temu tradicionalnog organskog bojenja. Posebna zanimljivost je bila veza sa budućnošću uz ekološke boje.
O prirodnom bojenju vune i doprinosu Hristifora Crnilovića ovoj temi
Prezentacijom Prirodno bojenje vune i doprinos Hristifora Crnilovića ovoj temi, 08.02. 2023. u Manakovoj kući,obeležen jedan rođenja Hristifora Crnilovića. Temu su predstavile Marija Vujčić i Marina Cvetković i ujedno najavile seriju radionica koje će se od kraja marta realizovati u Manakovoj kući.
U Radionicama, koje su usledile, izvođeno je bojenje na osnovu recepata iz rukopisne građe Hristifora Crnilovića koju je prikupio u rodnom Vlasotincu i okolnim selima, 1950. godine. Kao i prema građi Etnografskog muzeja prikupljane u narednim decenijama.
Radionica bojenja Tri slovca o tome kako su se upoznali orah i ovca
Projekat sa metaforičnim naslovom Tri slovca o tome kako su se upoznali orah i ovca je finansiralo Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Marija Vujčić je osmislila i vodila seriju radonica i predavanja, svake subote u februaru i martu 2024.
Ovde su savremenici stekli jedinstvena iskustva drevnih receptura!
Kolorističke slike biljaka na tkaninama
Dana, 21. marta 2024. godine, Etnografski muzej u Beogradu je obeležio Dan boja održavanjem promotivne radionice za decu i roditelje Print bilja na tkaninama. Dizajnerka tekstila Biljana Karovska je učesnicima priredila program za pamćenje.
Ukratko, želim osećaj optimizma!
U najkraćem, želim osećaj optimizma!
U prethodnom postu dala sam opšti uvid u značenje boja u tekstilnom nasleđu Srbije kroz tematsku izložbu Čitanje boja. A sada imamo neke recepte i primere napora da se oživi organsko bojenje. Sporadično, kroz stručne radionice se i kod nas budi svest o značaju nasleđa prirodnog bojenja u vezi sa zdravijim prirodnim okruženjem. Stoga naša modernost vidi prirodno bojenje biljem kao izvor ideja za tekstilnu industriju. Na sreću, istraživanje primene organskih boja u budućnosti nije lokalna, već prvenstveno globalna inicijativa.
I ja sam snažno uz ove tendencije. A od sada vas srdačno očekujem do objave sledećeg posta o nekoj zanimljivosti iz tekstilne culture.
S poštovanjem, Branka o tekstilu
