Tapiserija klečanje tekstilne slike – Ovo je Muzej Cluni, danas Nacionalni muzej srednjeg veka u Parizu. Želja mi je da jednom, provedem barem nekoliko sati ovde, sedim i povremeno odem da zagledam detalje tapiserija koje su, krajem 15. veka preplitale ruke flamanskih tkača, verovatno u nekoj briselskoj radionici.
Tapiserija klečanje tekstilne slike – Moje davnašnje interesovanje za tkanje srednjovekovnih tapiserija
U meni odavno tinjaju pitanja kako su tkane sjajne tapiserije u “mračnom” Srednjem veku. Zapravo, još 1976. u Muzeju za umjetnost i obrt u Zagrebu, od kad sam prvi put zapazila “naopaku” teksturu tapiserije. Tom prilikom sam videla izbliza tapiseriju iz serije inspirisane popularnim španskim srednjovekovnim ljubavnim romanom “Carcel de amor” (Robovanje ljubavi). Nastala je oko 1500. godine u radionici Turnai u Belgiji (ostali podaci: naziv tapiserija, material vuna i svila, tehnika tkanja, dimenzije 274×364 cm ). Opis kustosa je detaljan narativ .
Vremenom sam naišla na citat iz pisma Viljema Morisa Tomasu Vardlu iz 1878. godine. Tu je podatak koji razjašnjava moje zapažanje o teksturi tapiserije. V. Moris piše:… “prilažem vam komadić niti osnove tapiserije iz 16. veka, od fino predene vune. Gustina osnove je 12 niti po inču, od čega za tapiseriju nije potrebno ništa finije…nadalje piše…kad budete postavljali osnovu za tkanje, morate imati u vidu da će tapiserija biti na zidu. Tada će joj niti osnove biti horizontalne, a time i rebrasta tekstura. Iako će u toku tkanja naravno, osnova biti zategnuta vertikalno”. Inače, V. Moris je do tada već opsežno istražio tehnologije tkanja tapiserije tokom njene najblistavije epohe (15-18. vek). To je bio njegov poduhvat u želji da podstakne renesansu ove umetnosti.
Slučaj restauracije tapiserije „Carcel de amor“ (Robovanje ljubavi) u Muzeju za umjetnost i obrt u Zagrebu
Restauratorke tapiserije “Carcel de amor”, opisujući postupak, navode i detalje o originalnom prepletaju: da je očigledno da se na mestima gde su prave linije crteža, tka ravno, te tako nastaju prorezi između susednih boja. Tek po skidanju tapiserije s razboja, ti prorezi su naknadno zatvarani ušivanjem. Takođe, objašnjavaju da je pri uspravnom položaju scene, klasična zapadnoevropska tapiserija na zidu, sa osnovnim nitima u horizontalnom položaju. Zato će tapiserija prema svojoj likovnosti, po pravilu biti postavljena tako da visi sa teretom na potki.
Ćilim i tapiserija su među najlepšim i najzanimljivijim tekstilnim tkanim formama. Do sada sam iscrpno proučila ćilim, kao tradicionalni tekstilni inventar i objavila rezultate. Dok za uvid i analizu starijih tapiserija nisam imala prilike. Zato što ih nema u fondu Muzeja u kom sam radila, a malo ih je u muzejima na našim prostorima. Ovo područje u prošlosti nije razvijalo lokalnu proizvodnju tapiserije. Stare tapiserije su bile retka i skupocena roba iz inostranstva, te ih se malo sačuvalo. Tek sada nameravam da pokušam istraživanja ove teme na neki posredan način.
Primer ciklusa tapiserija Dama i jednorog, s kraja 15. veka
Serija od šest remek dela tapiserije, površine ispunjene stilom „Hiljade cvetova“ (Mille fleurs), Dama sa jednorogom“ vrhunska je rukotvorina. Ali isto tako uvid u zadovoljavanje elitističkih apetita srednjovekovnog francuskog plemstva. Uz malo pisanih izvora, svojim romanom,Trejsi Ševalije nudi nam prikaz briselske tkalačke radionice. Ona ga ispunjava svojom maštom o bolu i posvećenosti u par godina njihovog nastajanja, pred kraj 15. veka. Izračunala sam da je to ukupno 79 m2!!!
A millefleurs, po flamanskoj modi s kraja 15. veka, pokrivajući pozadinu, skladno dopunjava siže svake od ovih alegorija. Ta plava ili crvena polja sa travom i žbunjem, kao živim cvetovima (ljubičice, nevena, kamilice, đurđevka, spomenka…). Utkane su i životinjice u igri ili borbi. Te partije izvode posebni tkači zaljubljenici tog manira sa „hiljadama cvetova“.
Neću se doticati nagađanja sa net-a o čulima predstavljenih dama (ukus, miris, vid, sluh, dodir i kontroverzi, u vezi šeste, želja, završne ili početne u seriji).
Prebiranje po indicijama, o nastajanju Dama sa jednorogom po tragovima u zamišljenoj flamanskoj tkačnici, u romanu Trejsi Ševalije
Već ću pokušati po nešto o samom stvaralačkom činu. Troslojno je nastajanje tapiserije: Na osnovu predloška slikara portretiste, radionički slikar pravi nacrt kako tapiserija treba da izgleda kada se otka. Bojeni nacrt se vidi iza osnove, ali su konture iscrtane i po nitima osnove. Dok radi, tkač vidi samo traku koju će kad je otka smotati na naličje i nastaviti. Mesecima se urađeno vidi samo po delovima gde se tka, prugama bočno u odnosu na položaj kompozicije. Slikari, takođe „na iglama“ odahnu tek sa završetkom. Zato je odmotavanje i skidanje gotove tapiserije praznik proslavljan u krčmi.
Ma da inače tkanje spontano vezujemo za ženu, u poslovanju tkačkog zanata je bilo potpuno drugačije. Cehovska pravila su zabranjivala da žena tka. Sva odgovornost je na vlasniku manufakture. On je glavni tkač i organizator svih procesa u radionici. Takva tradicija je negovana kroz generacije tkačkih porodica. A uloga gradskog ceha je da nadzire proizvodnju u skladu sa ugovorenim poslom.
Cehovski regulisana zaduženja žene u radu na tapiseriji
Glavni majstor nalaže ženama veštim u određenim poslovima kad šta će raditi. Žene pripremaju predivo, razabiru boje i pomažu u svemu oko razboja. Ali njihov glavni udeo je završna obrada nakon odsecanja osnove sa razboja. Iako glavni tkač izvodi ljudske likove i složene nijansirane delove, na kraju je neminovna fina dorada tkiva u skladu sa crtežom. Naprimer, odsečena sa razboja, otkana „slika“ je puna proreza koji je narušavaju. Žena će veštim rukama sve dovesti u red. Ona šije minucozne oblike lica, poglede, pojašnjava gestove rukama, suptilan deholte, nakit…
Tapiserija klečanje tekstilne slike – ćilimi i tapiserije su u fokusu interesovanja muzeologa
Kolekcije ćilima odnosno tapiserija u muzejima obrađuju etnolozi, odnosno istoričari umetnosti. I jedni i drugi ih posmatraju u različitim kontekstima, ma da su prvenstveno zaokupljeni estetikom i predstavljenim sadržajima. Kod ćilima naprimer, fascinira mašta anonimnih stvaralaca iz naroda što rađa čudesna dela simbolične ornamentike. Na drugoj strani, tapiserija je visoka umetnost majstora tkanja, tvoraca uzvišenih likovnih sadržaja. Tako će stručnjak nadahnuto opisivati i tumačiti sadržaj dela u odnosu na vizuru posmatrača. Retko je zanimanje za samu strukturu materije tekstilnog tkiva. Istini za volju, i sama prvo sagledam delo sa distance, otvorena za utisak celine. U tome i jeste njegova „udarna“ snaga. Ali, nakon toga bi trebalo zagledati izloženu materiju i izbliza. To inače retko viđam u izložbenim dvoranama, već samo u restauratorskim radionicama.
Moje poznavanje materije i angažovani stavovi nakon dugogodišnjeg iskustva
Ćilime pamtim od malena. Naprimer, posmatrala sam kako raste tkanje sa cvetnim vencima, mala srca i zavodljivi šareni oblici. Kradom sam se zavlačila pod ćilim u sobi gde se samo sprema i zalazi samo praznikom. Da iz njegovog mraka izvirujem kroz mrežaste proreze kockastog tkanja. Čudim se kako je ćilim spolja šarena cvetna poljana a iznutra rešetkasti šator… Mnogo kasnije, u Muzeju sam se decenijama „uvlačila“ u minuli svet tkalja ovih dela. Tragala sam za znanjima koja su „odnele“ a ostavile prelepa ali zagonetna tkanja. Ćilim, vekovima, od kako nam je dospeo iz osmanskog „lonca“ izrasta u dominantnu formu domaćeg ukrasnog i ritualnog pokrivača.
Kad gledate ćilime sa određene udaljenosti, svaki se ukazuje svojom formom i sadržajem kao ukrasna celina. Takođe, svaka šara u kompoziciji, osim kao njen sastavni deo, funkcioniše sa svim svojim posebnim značenjima. Pozicionirane ornamentalne grupe su smislene celine, a cela kompozicija je u harmoniji oblika i boja.
Tapiserija klečanje tekstilne slike – Primer ranog ornamentalnog razvoja Vojvodine
Ukrasna kompozicija ćilima je krstast centralni medaljon, u uglovima cvetne korpe 19. vek, Belegiš, Srem, Srbija.
Kompozicija ćilima se sastoji iz četvrtina, sa svim elementima podređenim vertikalnoj kao i horizontalnoj osi. Te je izvedena ornamentalna celina centralno-simetrična. Zato na svom uskom razboju, tkalja mora vešto uklopiti ornamentiku uzdužnih polovina. Snalazi se da u nastavku, drugu polovinu otka jednako, ali kao u ogledalu. A pošto završi obe strane, sastaviće ih ušivanjem. Na ovom primerku je vidljivo skraćivanje elemenata u drugoj polovini, ali i manje mimoilaženje kod spoja ušivanjem.
Nasuprot intimnom svetu ćilima, u dalekim zapadnim zemljama, od 15 do 18. veka, tapiserija cveta kao umetnost samo za elitu. Prvenstveno za monarhe, plemstvo i veličanstvene hramove. Sada mi se čine razumljivim činjenice da se u ćilimarstvu prepliću uticaji i petapaju u forme po ukusu naroda; dok je tapiserija, počev od ruku flamanskih majstora, kroz epohe, razvijana uvek po standardima najvišeg sloja.
Tapiserija klečanje tekstilne slike – po ukusu zapadnoevropske elite od 15. do 18. veka
Tapiserija je, po najužoj definiciji, ručno tkana tekstilija koja se koristi kao ukrasna zidna obloga. Danas je vrsta primenjene umetnosti u tekstilu. Monumentalne tkane slike utopljavaju prostor ali služe i uživanju u umetničkoj snazi i lepoti slika uz zanimanje za sadržaje. Prema francusko srpskom rečniku, naziv tapiserija preuzet iz francuskog jezika. Potiče od reči tapisserie sa više značenja: „vez, vezivo, zidni ćilim, tapeta, goblen. Podrazumeva koloristički bogato ukrašenu tkaninu gde se niti potke različitih boja nadovezuju i potpuno pokrivaju niti osnove s kojom se ukrštaju.
Klasična zidna tapiserija uvek prikazuje neki oslikan sadržaj. Nama poznate rane faze se temelje na mitološkim, religioznim i istorijskim sadržajima; sa usponom, tapiserija je sve više sredstvo slavljenja poručilaca, vladara i najvišeg plemstva. U nesigurnim vremenima, evropski dvorovi su privlačili flamanske majstore, željni da poseduju i uživaju u delima njihovog umeća. Tako je 1662. godine, kod Pariza, osnovana manufaktura porodice Goblen, za potrebe dvora, Luja XIV. Vremenom, nastavljajući se na flamanske tradicije, manufaktura Goblen, razvija domaću proizvodnju tapiserija.
Tapiserija od vune i svile iz 17. veka, prvorazredan rad francuskih tapiserista tog vremena
Ova scena lova na francuskoj tapiseriji od vune i svile je kao uvid u atmosferu 17. veka. Na bazi koncepta sa zelenilom flamanske “verdure”, oslikava detalje iz svakodnevnog života u Francuskoj u doba kad je nastala. Pored bogatog bilja, fokus je na pejzažu i ljudima, sa perspektivom po ugledu na pejsažno slikarstvo. Krupan realistički plan pred posmatračem pokazuje detalje. Na primer, u kasetama su slike plodova tako živo prikazane da ih lako raspoznate, kao i personifikacije obilja sa realistično drapiranim tkaninama odeće.
Tapiserija klečanje tekstilne slike – ista tehnika za stvaranje ćilima i tapiserija
Prepletaj platno potkinog lica, ušao je u nomenkaturu dekorativnih tkanja, kao vrsta prepletaja u kom je na površini vidljiva samo potka. Na ovom prostom sistemu dvonitnog preplitanja guste potke, primenom klečanja, grade se složena raznobojna tkanja. Površina dobijene tkanine je glatka zbog vertikalnog sabijanja, ali i blago valovita zbog volumena uzdužnih niti osnove. Svojom masom i oblikom su ispupčena između ukrštaja. Tu je promicana potka između sistema parnih i neparnih niti osnove. Zapravo u tkanini gusto sabijena potka potpuno pokriva osnovu, otuda je naziv tkanje potkinog lica.
Klečanje generalno podrazumeva gusto tkivo sa prekidima potke radi nadovezivanja boja prilikom izvođenja šarenih tkanja. Potka klečanih šara je, na svojim ograničenim delovima površine, takođe gusto sabijana. Naziv klečanje se koristi u literaturi na srpskom jeziku. Označava izvođenje višebojnih šara “kleča” isprekidanom potkom različitih boja. Deo površine u istoj boji se tehnički odlikuje osobinama dvonitnog potkinog ripsa. Uz to, naziv ove tkačke tehnike preveden na engleski je “tapiserijsko” tkanje (tapestry weave). Inače, tehnika klečanja se u varijantama primenjuje u ćilimarstvu kao i tapiseriji. Smatra se izvornim načinom izvođenja višebojne ornamentike još u praistorijskom tkanju.
Tipične varijante prepletaja klečanja u ćilimarstvu
U ćilimarstvu, odnosno tapiseriji, razlikuju se procedure utkivanja šara različitim varijantama klečanja. Ali s tim da je tekstura površine ćilima uvek rebrast reljef tkanine. Takođe, uvek uzdužan u pravcu osnovinih niti.
Tapiserija klečanje tekstilne slike – O karakteru vunene slike u doba njenog uspona u Zapadnoj Evropi
U kraljevskoj manufakturi Goblen se težilo vernom kopiranju predloška izrađenog u maniru slike. Zato su stalno iznalažene nove nijanse boja za uplitanje u živopisne slike. Tkači su sa potpunom slobodom stremili ka likovnosti tkane slike. Tako što su najfinijom vunom na gustoj osnovi podražavali slikarstvo. Time je, suprotno nameri, bledela umetnička snaga i karakter tapiserije. Nasuprot tome, u flamanskim porodičnim radionicama, veština tkanja tapiserije se dosledno razvijala kroz više generacija.
Flamanska tapiserija je izrodila dva vrhunska manira: Millefleur (hiljade cvetova) u 15. veku i kasnije la Verdure (zelenilo) koje je popularno do kraja 18. veka. Bujna vegetacija, cveće i grmlje redovno uokviruju žanr scenu sa dvorcem ili crkvom, završno sa dalekim planinskim vidikom. I obično neka ptičica stoji napred u prvom planu.
Tkivo tapiserije je do pred kraj 19. veka, po pravilu potkino lice kao i kod ćilima. Ali kad pogledate izbliza, reljef je rebrast u horizontalnom položaju.
Ma da nužno po prirodi tkanja, a i kako je V. Moris objasnio, višebojna potka se utkiva pravcem osnovinih niti. Zato na fotografiji sa nedovršenim tkanjem, urađen deo slike leži bočno. Da je dovršena bila bi obrađena i tek tada predstava “uspravljena”. Princip se jasno vidi na ovom primerku tkanja na razboju iz okruga Torna u Švedskoj. Na njemu je nedovršena mala tapiserija započeta 1830. godine (Nordijski Muzej, Stokholm, NM.0004785).
Tapiserija klečanje tekstilne slike – varijante prepletaja u umetnosti tapiserije
Nadalje, možete videti svaki detalj tapiserijskog tkiva u položaju u kakvom je bio prilikom tkanja. Želim da ovako vidljiva tekstura učini što razumljivijim poteze tkača za razbojem i nastale tkane strukture. Retka je prilika da se, u publikovanju, u cilju tumačenja rotira detalj koji se ilustruje (ovde za 90 stepeni). Takođe je nenaglašena činjenica da je razumevanje načina preplitanja niti u tapiseriji podređeno tumačenjima sadržaja i estetike, kako pri samom stvaralačkom činu, tako i u naknadnim analizama dela.
Primeri struktura Nove tapiserije
Definisani tipovi savremene tapiserije: dvodimenzionalna tekstilna tkana forma; i konačno, instalacija u prostoru, od tekstila ili raznovrsnih veštačkih niti). Čvrsto je utemeljena kao grana likovne umetnosti u tekstilu.
U ranoj fazi nove tapiserije vladao je privremeni trend u modelovanju po klasičnim uzorima. Značajan je doprinos pod uticajem Viljema Morisa, u Engleskoj 1880-ih, kao i škole dizajna Bauhaus u Nemačkoj 1920-ih godina. Nakon toga, umetnost strukturiranih bojenih niti, kako neki autori definišu tapiseriju. Oslobođena, pod novim uticajima, tapiserija se pozicionira kao umetničko stvaralaštvo u tekstilu. Ovde ću samo pokazati nekoliko primera različitih manira u građenju tkanih struktura.
Pod pokazivanjem mislim na malu seriju uzoraka u položajima rebraste strukture. Ukazujem na položaj osnovinih rebara, tkanine u kompoziciji kako je vidimo kao izloženo delo.
Dragi čitaoci,
Nadam se da sam za nešto manje od dve godine pobudila izvesno interesovanje. Te se usuđujem da izađem na delimično poznat teren. Ali to je delić u kom smatram da imam potencijal. Slab efekat usamljenih razmišljanja i zaključaka me sokoli da ih ponudim javnosti. Ponavljam, u nadi za razumevanjem i vašom podrškom.
S poštovanjem, Branka o tekstilu
One thought on “Moje razumevanje klasične tapiserije i „naopakog“ klečanja monumentalne tekstilne slike”