Z/S smerovi predenja tekstila – I kako su drevne žene nekada tkale jednobojne šare, igre svetla i senki u oku posmatrača?

Z/S smerovi predenja tekstila – Šta je predivo? To je osnovna konstruktivna komponenta tekstilnih predmeta izvođenih u raznim tehnikama. Prirodna vlakna se upredanjem spajaju u čvrstu, glatku nit. Upredanje može biti u desno (S-smer) ili ulevo (Z-smer). Prediva su uvek velike dužine ali malog poprečnog preseka. Tehnikama upredanja se postižu potrebne osobine prediva. Veća uvijenost jača nit. Jedan kraj vlakna se drži, a drugi se okreće nazad da bi se formiralo predivo. Kraj upredene niti je fiksiran, a deo od vlakna se uvrće za osom vretena, namotavajući kao gotova pređa na vreteno. Tako je upredanje niti zapravo spiralno kretanje koje drži vlakna zajedno, formirajući nit upotrebljivu za dalju izradu tekstilija.

Z/S smerovi predenja tekstila – Prerada najpopularnijih svetskih tekstilnih sirovina.

Z/S smerovi predenja tekstila – Predenje je ključno u procesu prerade tekstilnih sirovina. Zato što su prirodna vlakna, kako životinjskog porekla (vuna, svila), ili biljnog (lan, kudelja, pamuk), različitih osobina, ali uvek nedovoljne dužine. Takve, date od prirode nisu upotrebljive, kako za tkanje, tako za pletenje, heklanje i većinu ostalih tekstilnih tehnika. Dakle, rastresitu vlaknastu materiju treba uvijati i spajati u procesu rotacije. Tako se vlakno upreda u nit.

U tradicionalnoj kulturi, predenje primarne jednostruke niti je najčešće u Z smeru, znači kretanje kazaljke sata. Ali za upredanje više niti u jednu složenu se koristi suprotan, S smer. Sudeći po diskusijama tekstilaca na Mreži čini se da je malo poznato zašto se tako radi. Međutim, možete sami probati. Ako desnom rukom vrtite vrh vretena s desna na levo, dobićete predivo Z smera. Za dešnjaka je to prirodna manipulacija te je verovatno zato tradicija i nastala. Osim toga, pogodovao je i raspoloživ izbor tekstilnih sirovina na našim prostorima, vuna i kudelja. Vuna, jer je bez prirodnog otpora torziji, te se jednako može uvijati u oba smera, dok kudelja teži Z uvijanju.

Z/S smerovi predenja tekstila – lana S a pamuka Z-smera uvijanja.

Na primer, o preradi lana u starom Egiptu znamo na osnovu bogatih likovnih izvora. U predstavama tekstilnih procesa vidimo kako su preli dugim vretenima sa visoko postavljenim pršljenkom. U posudama su kvasili vlakno i preli valjanjem po butini. Takvo upredanje je odgovaralo prirodnoj orijentaciji vlaknastog lanenog tkiva. Tako su ispredane lanene niti S-smera.

Međutim, pamučna vlakna prirodno teže uvijanju u jake a savitljive niti Z smera. Kultura gajenja pamuka je široko rasprostranjena u tropskim i suptropskim regionima. Što je bio jedan od razloga da pamuk postane dominantan materijal za tkanje platna različitih tipova i kvaliteta. I tu imamo pouzdane likovne izvore. Kao što je grafika iz Kodeksa Mendoze, predstava žene Asteka koja kod kuće prede pamuk. Ona koristi drveno vreteno, sa tegom od keramike, vrteći ga u keramičkoj posudici.

Z/S upredanje tekstilne niti – ovčja vuna se može lako uvijati u oba smera.

Od životinjskih vlakana, obilje ovčije vune ima najveću primenu u kontinentanim i stočarskim predelima. Pošto je po prirodi veoma elastičan, podatan materijal, svojom ljuspastom površinom se lako uvija u oba smera. Naprimer, u našem regionu i prema istoku, za primarno jednonitno predivo se primenjuje Z smer. Dok je u zapadnjačkoj ručnoj radinosti uobičajen S smer.

Z/S upredanje tekstilne niti – Kako se spajaju tekstilna vlakna i drže zajedno u niti?

Vlakno se izvlači, čisti, ravna i još neupredeno labavo vlakno uklizava u trougao na mestu gde postaje predivo. Torzija uvlači vlakno u vrh trougla, upreda u nit dužine koliko prelja odmiče ruku sa zaomčenim vretenom.

Sa dve naizmenične faze radnje – upredanje i namotavanje prediva na vreteno – neprekidno se održava potreban stepen upredenosti. Kontroliše se stepen obrtanja vretena da se nit ujednačeno upreda. Prejako upredena nit dok je zategnuta, a kada se skine omča sa vrha vretena, mrsi se pri namotavanju.

Kako se tekstilna vlakna spajaju i drže zajedno u pređi? Pod mikroskopom se vidi da površine tekstilnih vlakana nisu sasvim glatke, već sadrže ljuspice, izbočine ili nabore. Usled torzije se vlakna ugibaju, kače, uvijaju i spajaju u nit.

Broj niti u sastavu prediva

Uz smer predenja ili prepredanja, važna osobina prediva je i broj niti u njenom sastavu. Dva osnovna tipa su jednostruka i prepredena nit; A gajtan je kompleksna forma od više već upredenih i prepredenih niti, spojenih i ponovo prepredenih u jednu.

Singl-kompaktna nit se upreda direktno iz vlakna kao jednostruko predivo je primarno predivo. Upredenost može biti u velikom rasponu. Od niske, sasvim meke do ekstra tvrde niti visoke upredenosti. Zaobljen poprečni presek jednoslojnog prediva čini da dobro popunjava prostor. Dakle, tkanina je kompaktna i ugodna na dodir. Ali jednonitno predivo nije pogodno za tkanine koje će biti izložene habanju.

Prepredeno, višeslojno predivo čine dve i više niti smera kazaljke sata (z) ili suprotnog (s), spojene u prepredene u S ili Z smeru. Zbog suprotnog smera, složeno predivo je mnogo stabilnije. Talasaste ivice nastaju jer se niti uvijaju jedna oko druge. Zbog toga je dobro za višebojne radove, jer talasanje mekša granice promena boja. Takođe su tradicionalan izbor za pletenje čipke. Dodatno upredanje ojačava predivo i štiti od kidanja.

Dalje, od više već prepredanih niti pravi se složeni gajtan. Od kudelje se proizvodi tehnička užarija. Tu stepen upredanja određuje snagu i izdržljivost proizvoda. A nešto sasvim drugo je primena ove tehnike u luksuznom tekstilu. Tako je svileni gajtan od davnina skupocen galanterijski pribor.

Z/S smerovi predenja tekstila – Vrste prediva i njihova namena.

Ovde nas zanimaju prediva od prirodnih vlakana, prvenstveno pamuk, lan, konoplja i vuna kao glavni tekstilni materijali. Prepredene niti se dobijaju od dve ili više jednostukih. A stepen njihove upredenosti utiče i na teksturu dobijene tkanine, te se može podešavati kvalitet prema nameni prediva.

Naprimer, zavisno od smera Z ili S menjaće se izgled tkanine ili pletenine. Tako Z smer teži jačem upredanju, te je pogodan za osnovu tkanja ili šivaći konac. Dok je predivo S smera mekše i labavije, i time bolje za tkanje potke ili trikotažu. Danas je uobičajena praksa da se pojedinačne niti upredaju u Z smeru, a zatim više niti prepreda u S. Međutim, za heklanje je pogodna gotova nit Z smera, bilo singl ili složena. Jačina upredenosti niti je važna u tekstilnim poslovima. Za osnovu u tkanju se pretežno koristi čvrsto uvijeno, dakle stabilno predivo. Labavo meko predivo čini dobru potku za tkanine koje zadržavaju toplotu i greju zimi.

Različito uvijanje prediva utiče na izgled tekstilije. Kako na reljef i debljinu, tako i refleksiju svetlosti. Slična prediva variranjem deljine i upredanja, daju uzorke na tkanini. A kombinovanjem smenom S i Z smerova, senčene uzorke. Nivo uvijanja takođe proizvodi efekte u keperu.

Z/S smerovi predenja tekstila – U tekstilnim izvorima iz arhaičnih kultura

Arhaični tekstilni izvori svedoče o vizuelnim efektima. Napimer neolitski tkani pojas iz Borum Eshøja (Danska) i drevna peruanska tkanja (Meksiko) u kolekcijama muzeja.

Proslavljeno delo praistorijskog tkanja je ženski pojas, iskopina iz Borum Eshøja u Prirodnjačkom muzeju u Kopenhagenu. Rad je strukturno, prilično jednostavan u tehnici platna sa gustom osnovom, ali je ukras izveden kombinacijom prediva Z odnosno S smera. To stvara optički efekat senčenih pruga, što je popularno u Evropi bronzanog doba. U vremenima dok je bojenje prediva nova tehnologija, kolorisanje je ograničeno na spektar prirodnih nijansi ovčije vune.

Rani peruanski tekstil sa uzorkom naizmeničnih grupa Z i S smerova u osnovi

U autohtonom peruanskom tekstilu u Muzejima, ima primeraka sa uzorcima gde se ističu naizmenične grupe zbijenih osnovinih niti Z i S smerova upredanja. Ovo je detalj sa šala sa izložbe Skrivene niti iz Perua, autora En Polard Ru i Džona Koena, postavljene u Muzeju tekstila, Vašhington DC 1999. Inače, ceo sadržaj postavke dokazuje kontinuitete i diskontinuitete andskih tehnika tkanja od pre-Hispanskog do savremenog doba.

Slična tkanja opisuje Elena Pips u svom članku o tekstilnim tradicijama Indijanaca na Andima. Primerci ranih peruanskih tkanja izvedeni u prepletaju platno, u Muzeju tekstila u Vašingtonu, izgledaju kao simulacija kepera uzorka riblje kosti. To je bio jedan od načina ukrašavanja tkanja u prošlosti, kada su tkalje imale samo razboje za prosta dvonitna tkanja.

Čudesno! Tkanina običnog tkanja stvara iluziju kepera tkanog na višenitnom razboju.

Tkač Tom Kniseli je izveo brižljivo isplaniran projekat eksperimenta sa ciljem da pronikne u prastare procedure indijanskih tkanja. Konceptom podražavanja autentičnog tkanja je pretpostavio samo raspoloživa sredstva i znanja u vreme pre više vekova.

Započeo je sa predenjem dva vretena jednostruke vunene niti Z-smera. Sklopio ih je i prepreo u dvostruku S-smera. Zatim, još toliko vunenog prediva, ali jednonitnog, S-smera, pa prepredenog u Z-smeru. Po ugledu na peruansku tradiciju, od toga je postavio osnovu za tkanje svog šala. Tokom osnivanja u naizmeničnim grupama, S odnosno Z smera je pažljivo odvajao i uvezivao crvenim koncem što se vidi na snimku. Postavio je po osam niti obe vrste prepredene vune, i tako ih smenjivao po celoj širini tkanja. Oba prediva su svetle boje prirodne vune. Preostalo mu je samo da tka jednostavno platno. Nakon pranja i uređivanja šala, šara je postala još uočljivija. Autor je svoje zadovoljstvo podelio sa nama sa prilogom u časopisu Handwoven. Ovaj rezultat smatra dokazom kako se prostim prepletajem platna može simulirati rebrasti keper.

Z/S smerovi predenja tekstila – Uticaj smera upredanja na teksturu i estetiku kepera.

Smer uvijanja prediva osnove i potke utiče na istaknutost teksture kepera. Kada je pravac upredanja niti isti kao i pravac u strukturi kepera, reljefnost dizajniranog kepera se umanjuje, a kada je smer uvijanja prediva suprotan smeru kepera, reljef kepera je izražajniji. Čak i kod bazičnog Z ili S kepera, pravac upredanja niti osnove i potke utiče na izgled linija kepera. Normalno, rebrasta tekstura desnog Z-kepera je reljefnija ako je osnova i potka od prediva S-smera; i suprotno, keper S-smera je izražajniji sa Z-uvijanjem u osnovi i potki.

Poznati arheološki nalazi svedoče o popularnosti efekata senčenja predivom, u bronzanom i gvozdenom dobu Srednje Evrope (Halštat). Sa kombinacijama prediva smerova (Z ili S) tkivo izgleda svetlije ili tamnije zavisno od toga da li svetlost pada na tkaninu paralelno ili pod uglom. Time praistorijski tkač dobija karo uzorak u jednobojnom predivu Z i S smera u oba sistema niti (osnova i potka). Radi čvrstine tkanja, osnova je obično jače upredena, dok je potka mekša. Kao što je već bilo reči, kombinacije prediva suprotnih smerova se koriste za ukrasne efekte. Takođe, imamo mnogo primera finog dizajniranja različitim prelamanjem svetlosti na tkanim površinama.

Kosine i senke naizmeničnih smerova uvijanja i optičke iluzije struktura

Nauka danas dokumentovano raspravlja o ovom fenomenu, prvenstveno zahvaljujući očuvanom tekstilu iz bakarnog i gvozdenog doba, u rudnicima soli u Halštatu. Analiziraju se čak i suptilne tekstilne tehnike koje i nas upravo zanimaju. To su efekti senčenja smerovima prediva. Variranjem Z i S smera u tkanju ono izgleda svetlije ili tamnije, zavisno da li je svetlost paralelna sa površinom ili pada pod uglom. Na osnovu te građe upoznajemo načine osnivanja sa optičkim prugastim efektima u jednobojnim tkanjima u prostom prepletaju platna. Praistorijski tkači su stvarali i mnogo izražajnije šare jednobojnih tkanja, predivima Z ili S smera, u oba sistema niti (osnovi i potki).

Ovaj uzorak se sastoji od uzdužnih grupa niti s ili z-upredenih, koje različito reflektuju sunčevu svetlost. Uobičajen je ritmičan raspored pruga sa određenim brojem Z ili S niti. U zavisnosti od ugla svetlosti koja pada na tkaninu, neke pruge izgledaju tamnije od drugih, što oko vidi kao prugastu šaru. Ali grupe se mogu različito uklapati. Ovde je model podešavanja u pravcu osnove, što je najjednostavnije rešenje. Među praistorijskim nalazima, konzerviranim u soli ima primeraka sa karo uzorcima, gde je optički efekat u osnovi i potki.

Takav je sledeći primerak, komadić tkanine sa ukrštanjem S i Z smerova u keperu. Halštat, inv. br. 73.341. Tehnika je jednostavan, jednosmerni  Z-keper, ali se nazire karo uzorak. Tako izgleda usled ukrštanja naizmeničnih pruga S i Z smerova prediva, u oba sistema niti, osnovi i potki.

Primena dva različita prepletaja, kontinualno na istom komadu, na četvoronitnom razboju.

Nalaz sa lokaliteta 255 u Halštatu je značajan dokaz veštine tkanja. Oveći komad smeđe prirodne boje vune, otkan na 4-nitnom razboju. Moguće da je deo ogrtača, u keperu sa širokom ukrasnom prugom u prepletaju panama. To je i danas zgodan model spoja dva različita tkačka prepletaja. Kontinualno, na istom komadu, prelazi se sa 2-nitne paname, na 4-nitni keper. Osnova je uvedena u četiri nićanice (br. 1-4). Za panamu se zajedno dižu 1. i 2. nićanica i dva puta pretkiva potkom kroz rastvorenu osnovu. Zatim zajedno, diže 3. i 4. potezač i ponovo dva puta pretkiva širinom tkanja.

Na šemi sam crvenom vertikalom označila granicu između grupa S i Z smera upredanja; a horizontalno, između zelene i ljubičaste linije su dva prelazna reda pretkivanja.

Vremenom su kulture razvijane na širokim prostorima usavršavale tehnike bojenja prediva. Dakle, raznobojna ornamentika u tekstilu je bila sve popularnija u mlađim epohama praistorije. To je naravno, potiskivalo monohromne teksture senčenja, prvenstveno među društvenom elitom tog vremena. Dizajn praistorijskog tekstila prvenstveno je pratio zanate. U početku, koristeći načine grupisanja osnove ili potke u različitim bojama za dizajniranje tekstila. Karirani uzorci u jednostavnom platnu nastaju kada se primenjuju u oba sistema niti, osnovi i potki. Isto se dešavalo i u različitim uzorcima kepera, ponege već u ranom bronzanom dobu.

Završavajući, planiram nadalje…

Mislim da je ovo mesto za tačku. Osećam da sam zaokružila uvod u opsežnu temu funkcija smerova upredanja niti u tkanju. Kako je tkanje osnovna tekstilna tehnika, predstavila sam ilustracije funkcija Z/S upredanja u ranim fazama dizajniranja tkanina. Možda nastavim istraživanja ove vrste efekata u drugim tekstilnim tehnikama ručnog rada. Što može biti zanimljivo, posebno onima što se bave pletenjem, heklanjem, vezovima itd.

Do sledećeg čitanja, srdačno,

Branka o tekstilu