Predenje sudbina mitovi bajke – konkretno, motiv predenja niti života svakog pojedinca je vizuelno sredstvo prikazivanja simbolike čovekovog verovanja u sudbinu. Kao nadležna bića za krojenje sudbine, prvo se spominju Mojre grčkog Partenona. Ali moja impresija je oslikana antička grobnica, nalaz iz Beške u Sremu. Od ove likovno predstavljene scene koja uverljivo objašnjava neobjašnjivo, nastaviću sa primerima likovnih izvora. Paganski koncept Sudbine će opstati i nadalje. Počev od ranohrišćanske scene Rođenja Bogorodice iz sirijskog slikarstva, ova šema še širi hrišanskim svetom. Osim u srednjevekovnoj književnosti i umetnosti, od 18. veka, vile sudbine postaju funkcionalni likovi u bajkama, sasvim novom žanru u književnosti za decu.
Predenje sudbina mitovi bajke – grčke Tri Mojre, rimske Tri Parke uređuju pojedinačne sudbine smrtnicima i bogovima
Ljudi oduvek traže odgovore na pitanja, odakle dolazimo, kuda idemo? Je li naš životni put predodređen ili njime sami upravljamo. Istovremeno, u ženskim rukama, pred očima se odvija preobražaj vlakna, iskonske materije u nit. Rastresito vlakno se razvlači, ravna i upreda u nit i namotava dok vreteno ne nabrekne predivom. Iz ovog zaokruženog procesa mogla je nastati metafora o samom životu. Matrici po kojoj se čovek rađa, živi zadatu sudbinu i umire. Kako razumeti neobjašnjivo? Moguće zamišljajući prizor natprirodnih žena u čijim je rukama oličenje trajanja.
Naprimer, Platon u Republici navodi da su Mojre tri sestre, kćeri Ananke personiikacije Nužnosti. One dodeljuju dobro i zlo ljudima, kažnjavaju grešnike. Mojra uvek sustiže čoveka, savladava i na kraju ubija. Kroz ispredenu životnu nit svakom određuje deo sreće, uspeha i nevolja Nekad su u belom, oko majke skladno pevaju. Laheza o prošlosti, Kloto o sadašnjosti i Atropa o budućnosti. Povremeno dodiruju Anankino dijamantsko vreteno što pokreće sve sfere sveta.
Predenje sudbina mitovi bajke – nit života
Prema sugestivnim klasičnim izvorima, jasno je da grčka mitologija u tekstilnoj niti sažima ukupnu simboliku života. Od začetka niti (rađanje), premotavanje i namotavanje na vreteno (životni tok) do presecanja niti (neumitna smrt).
Ponekad je svaka od suđenica odgovorna za različita vremena. Atropa je gledala prošlost, Kloto sadašnjost, a Laheza budućnost. Ukupno zadato vreme čini vlakno na preslici spremljeno za predenje i nit koja se neprekidno upreda i namotava na vreteno. To je ograničeno zadato vreme. A ispredena nit na vretenu je proživljeno vreme koje nezadrživo teče. Prekinuta nit na vretenu vreteno sa namotanom pređom je samrtni čas. Vreteno sa namotanom i prekinutom pređom je samrtni čas.
Predivo suđenica izražava dvostruki aspekt života. Prvenstveno, nužnost kretanja od rođenja ka smrti pokazuje neizvesnost i nemoć bića, jer nužnost smrti leži u nužnosti života. Isto tako podseća da je život prolazan, ali i da je svaki prepletaj važan, kao i svaki tren u našoj tapiseriji postojanja. Predivo teče u rukama suđenica. Kloto ispreda nit čovekovog života, njena sestra Laheza premotava nit usmeravajući životni put a Atropa sa isticanjem dosuđenog vremena, preseca nit života.
U rimskoj klasičnoj mitologiji Parke su padan grčkim Moirama. Nona odgovara prelji Kloto, Decima meri i usmerava kao Laheza, dok neumoljiva Morta preseca nit.
Suđenice koje izriču proročanstvo o vladavini Marije Mediči. Rubensovo delo iz ciklusa U slavu kraljice Francuske.
Boginje sudbine ispredaju životnu nit Marije de Mediči, Luvr, Pariz
Centralni motiv monumentalne slike su tri parke koje određuju sudbinu Marije Mediči (1622-1625). Detalj slike iz ciklusa francuske kraljice Marije Mediči, Pitera Pola Rubensa. Sudbina Marije de Mediči je prva slika u narativnom ciklusu posvećenom kraljici. Suđenice pri rođenju određuju vladarski uspeh. Boginje sudbine, gore Nona, ispod Decima i dole Morta. Međutim, nedostaju makaze što naglašava besmrtan karakter kraljičinog života kroz večnu slavu.
Predenje sudbina mitovi bajke – odnosi Zevsa sa Mojrama
Mojre su dobro poznate iz mitova o grčkom Partenonu. Homer pominje samo jednu Mojru po imenu Aisa. U Delfima su bile dve Mojre, kao božanstva trajanja života ograničenog tačkama rođenja i smrti. Hesiod pominje tri Mojre, kao i Ovidije, ali sve tri kao prelje. Kasnije će ta uloga pripasti Kloto. Ovo demonsko trojstvo upravlja ovozemaljskim životima, kao i ukupnim kosmičkim poretkom smrtnog i besmrtnog sveta. Konačno, Mojre simbolizuju ukupan lanac uzročnosti. One prisustvuju svakom rođenju i smrti.
Stari Grci su verovali da ni Zevs nije mogao uticati na odluke Mojri. Tako se odrekao Tetide koju je želeo za ženu zbog plana suđenica da njen sin nadmaši moć i slavu oca. Tako je ponekad i Zevs ostajao nemoćan. Kao u Trojanskom ratu, kada je znao da će njegov voljeni sin Sarpedon poginuti od Partoklove ruke. Svestan da nije u stanju da promeni tok sudbine, ne čini ništa da ga spasi. U nekim prilikama je postojao sklad međusobnog delovanja Zevsa i suđenica. Kao kada su stale na njegovu stranu u pobuni divova protiv Olimpijana.
Predenje sudbina mitovi bajke – tragovi verovanja u sudbinu i likovni izvori
Iako su hrišćanski oci su istrajno gušili paganska verovanja mnoga su, preoblikovana ipak preživljavala. Motiv sudbine je do danas opstao kao opšte mesto u savremenom govoru. U izrekama „tako je suđeno“, “nema smrti do sudnjega dana”. A u tradicionalnoj kulturi, o rođenju deteta porodica očekuje demone sudbine sa strahom i u nadi da novorođenčetu podare srećan život. Prastara verovanja se prenose preko usmenih predanja. Tako mitovi vekovima opstaju kroz sadržaje i forme u skladu sa potrebama ljudi.
Međutim, u likovnoj umetnosti nalazimo očigledne vizuelne predstave sadržaja, jer je umetničko delo uverljiv deo mitske priče. Dok je usmena tradicija izvor zapisivačima mitova, sugestivne umetničke forme u svesti posmatrača, stvaraju vizije mitskih radnji i ličnosti.
Ideja o predodređenosti sudbine i njeno predstavljanje je evoluiralo kroz vreme u religioznoj kao i laičkoj umetnosti. Paganski tragovi se jasno vide u zajedničkim crtama grčkih Mojri i rimskih Parki kao i nordijskih Norni; Opisuju ih sadržaji sličnih verovanja, kao i likovne pojave. Posebno prelju Krloto sa atributima: preslica, nit, vreteno.
Njihove moći i misterija koja ih okružuje čine ih stalnom inspiracijom za raznovrsna umetnička dela. Međutim, modeli likova se razlikujui zavisno od medija. Naprimer, u likovnoj umetnosti suđenice su najčešće prelepe žene, u delima sa stilskim odlikama perioda u kom su stvarana. Dok se u književnosti opisuju kao mračne, stare i ružne, poglavito zlih namera, osim najmlađe koja ublažava presudu svojih sestara. U skladu sa tim, za štampu književnih dela se razvija prigodan likovni žanr, ilustracija.
Tri suđenice, freska iz antičke grobnice, Beška, Srem, 4. vek
Predstaviću vam monumentalan prizor sa aktuelne Stalne postavke Muzeja Vojvodine u Novom Sadu. U sali gde je prikazan antički period u Vojvodini, su sve četiri stranice oslikane grobnice iz 4. veka, u razmeđu mnogoboštva i ranog hrišćanstva.
Na ovom materijalnom izvoru sa domaćeg terena očitavamo simboliku žvota i čovekovog trajanja. U klasičnom rasporedu predstava, na čeonoj stranici su likovi bračnog para u vreme upokojenja. Istočno je fresco-slika tri suđaje u sceni uvođenja u zagrobni život. Zapažamo da su htonske boginje predstavljene sa oreolima, što potvrđuje pagansko poreklo ovog hrišćanskog simbola svetosti. U ranom srednjem veku se oreoli viđaju na hrišanskim kao i na paganskim spomenicima. Bočno su scene obilja koje je ispunjavalo ovozemaljski život pokojnika i nagoveštaji posmrtnog sveta.
Kloto završava predenje, Laheza odmerava a Atropa određuje smrt
Pošto je scena pogrebna, likovi božanstava su predstavljena u delovanju na samrti, drastično različitom u odnosu na koncept o rođenju.
Kloto ovde, umesto da započinje ispredanje niti života, ima puno vreteno, a o rođenju bi delovanje Laheze i Atrope tek usledilo. Međutim, u ovoj sceni je na vagi Atrope već pretegla smrt, dosuđena na kraju ispisanog svitka kod Laheze, koja je već odmerila grehe i dobra dela pokojnika.
I na kraju, prelja Kloto sa preslicom za pojasom, i vretenom što joj mirno visi u ruci.
Na napunjenom trbušastom vretenu je prekinuta nit. Tako je slikovito predstavljen pokojnikov dug, ispunjen životni put.
Predenje sudbina mitovi bajke – Rođenje device Marije u crkvenom slikarstvu vizantijskog kanona
Na freskama i ikonama Rođenja device Marije se ističe jasan trag antičkog mita o sudbini. Predstavlja se suđenica u liku žene pored novorođenčeta, sa preslicom i vretenom. Bela vuna kao životna materija na preslici je radosna vizija rođenja majke božijeg sina, a u samom času rođenja na vretenu je tek započeta nit. Hrišćanstvo prihvata jednu suđenicu, kao u ranoj grčkoj mitologiji kada je bila samo jedna, a tek kasnije tri Mojre. To je žena na važnom mestu u Rođenju bogorodice, sedi ili stoji tik uz kolevku.
Takav je prizor lika suđenice uz kolevku koja prede srećnu belu nit života Device Marije. Umetnut je u kompoziciju, kao intimna ambijentalna celina, u živopis Rođenja ohridske crkve Bogorodice Perivlepte. Crkva je živopisana u 14. veku. Bogorodica prepoznatljivog lika leži u kolevci, a suđenica u liku žene sedi uz nju i prede. U ovoj sceni, vidimo statičnu preslicu sa vlaknom, uspravnu na postolju. Ovaj oblik preslice za rad sa lanom i kudeljom potiče sa istoka odakle je, preko vizantijskih šema, putevima živopisanja dospeo u balkanske crkve.
Rođenje Bogorodice, crkva Bogorodice Odigitrije u Pećkoj patrijaršiji
U sličnom narativu predstave Rođenja Bogorodice, beba i suđenica su ispred zidane pregrade u srednjoj zoni južnog zida naosa u crkvi Bogorodice Odigitrije u Pećkoj patrijaršiji.
Mlada žena ovde stoji kraj kolevke i gleda u bebu. Bogorodica sa oreolom je povijena u belo. Suđenica započinje upredanje niti iz svetle vune sa preslice za pojasom. Ovaj oblik preslice je uobičajen na našim, kao i evropskim prostorima. Te su kraće preslice za pojasom za vunu, u kasnijim vremenima, uobičajene u žanr scenama, kako religioznim tako i idiličnim folklornim predstavama.
Rođenje Presvete Bogorodice, ikona iz manastira Šišatovac, Srem, 16. vek
Među najlepšim primerima u srpskom slikarstvu je ikona iz manastira Šišatovac. U ugaonoj kaseti je brižna prelja životne niti svete device. Kao i na prethodnim primerima, vlakno je bela vuna, a na visećem vretenu je tek započeta životna nit.
Ova ikona je među najlepšim primerima u srpskom slikarstvu kasnog srednjeg veka. U sceni rođenja Bogorodice, u centru je Sv. Ana u postelji, okružena rođakama koje je poslužuju. Ali u ugaonoj kaseti u donjem planu, u kolevci je novorođena Marija u belom povoju, sa zlatnim oreolom. Nad njom je prelja koja poletno ispreda sudbinu svete device. Kao i na prethodnim primerima, vlakno je bela vuna, a na visećem vretenu je tek započeta životna nit.
Suđenica u Blagovestima Sv. Ani, Kapela Skrovenji u Padovi, 1304-1306.
Đoto di Bondone (1266-1337) vesnik renesanse, izgradio je novi stil u italijanskom slikarstvu. Uneo je prostornu perspektivu, realistične jedre likove u prirodnim položajima. U tome se oslanja na antičke uzore. Ali za Blagovesti Ani Joakimovoj ženi, u ciklusu o životu Joakima, u Kapeli Skrovenji u Padovi, 1304-1306. godine, zadržava motiv suđenice iz vizantijske šeme Rođenja bogorodice. Dok se Ana moli u želji za porodom, anđeo joj na prozoru najavljuje da će začeti i roditi dete, po imenu Marija. U predvorju je žena u beloj odeći, antički lik suđenice. Sedi i iz bele vune, sa preslice za pojasom, ispreda blagoslovenu nit života Bogorodici.
Čudesni susret se dešava u koso postavljenoj prostoriji nalik kutiji. Ani koja se moli za povratak svog muža koji je dugo odsutan. Anđeo se pojavljuje kroz zid i najavljuje joj rođenje ćerke Marije. Tu Đoto dočarava intimnost koristeći kućne predmete. Posebno je efektan kontrast između enterijera i eksterijera. Prelja u predvoju je povezana sa ulogom Kloto. Ona sedi pred vratima sa predivom.
Tijumf smrti ili Moire, uticaj Petrarkine poetike u flamanskoj tapiseriji
Motiv ovih demona sudbine je beskrajno variran u umetnosti kasnog srednjeg veka. Posebno u vreme pred raskol između katolika i protestanata, su bile dobrodošle ovako sekularne vanvremenske teme.
U kolekciji na sajtu Muzeja Viktorije i Alberta sam naišla na tematsku seriju od šest tapiserija inspirisanih poemom Trijumf Frančeska Petrarke. Tkane su u Briselu, za dvor kralja Henrija VIII od 1500. do 1520. Nama su dve zanimljive. Jedna je monumentalna (446×638 cm) sa nazivom Trijumf smrti nad čednošću, Brisel, 1500-1510. Tkana je po vunenoj osnovi, vunenom potkom i ukrasnim nitima svile.
Malo desno u gornjem delu kompozicije je scena Mojri. Atropa sedi na prestolu u luksuznoj kočiji, a niže su njene dve sestre sve usred ratne pogibelji sa leševima na bojnom polju. A kod njihovih nogu je beživotno telo Čednosti. Natpis u okviru tapiserije saopštava zloslutnu činjenicu da koliko god je neko nevin i čestit, sudbina će preseći nit njegovog života. Konačno, nema ni kralja ni pape, niti ikoga ko može da izbegne smrt.
Tri mojre ili Trijumf smrti
Ali duhom novog vremena odiše ona druga manja (305×259 cm) sa naoko brutalnom alegorijskom interpretacijom. Tri Moire ili Trijumf smrti, slave nad palim telom personifikacije čednosti. Zapravo je predstavljen samrtni čas čednosti kao čin ženske inicijacije. U Atropinim rukama je prekinuta nit, a dve su, osim Kloto, nogama stupile na telo pale Čednosti. Delo je propraćeno komentarom o uzročnosti života i smrti. Ali poenta je život, jer bez gubljenja Čednosti nema novog života.
Tako je ovde kontroverza što vidimo katoličke brojanice oko pojasa paganskog božanstva. Na detalju je vidljiva i nit sudbine preko teksture tkanja.
Oba dela su nastala u flamanskim tkačnicama u Briselu. Materijal je vuna sa efektima od svile. Kompoziciju druge tapiserije karakteriše pozadina stila mille fiorri, o čemu sam ranije pisala. A ceo ciklus Trijumfa je zasnovan na Petrarkinoj poemi Trijumf, prema nizu alegorijskih vizija na svojevremeno aktuelne teme. Petrarka je u svojim delima preplitao antičke sa katoličkim motivima u čudne mešavine što su se širile putevima renesanse. Tako je među ostalim klasičnim elementima, i motiv suđenica dospevao kako u sakralnu tako i u profanu umetnost Zapadne Evrope.
Predenje sudbina mitovi bajke – Motiv sudbine u različitim kulturnim kontekstima
Već sam spomenula da je ideja sudbinske predodređenosti večita inspiracija umetnicima. A razne subjektivne ideje i pretpostavke o sudbini održavaju popularnost. Čine je temom u svakodnevnom životu, književnosti, nauci, savremenoj ezoterijskoj praksi, a posebno u odnosu na hrišćansko učenje.
Tako je mitološka simbolika važan fond, naprimer, za konstrukciju bajki kao jednog od mlađih književnih žanrova namenjenih deci. Motiv niti, predenja sa alatima i njihovom bogatom simbolikom dobijaju prenesena značenja i vaspitne uloge.
Iako definisana od 18. veka, koren bajke leži u predanjima počev od starih civilizacija. Predenje, preslice i vretena su uobičajena sredstva neverbalne poruke. Devojački čin primanja alata za predenje, znači obećanje. Vredna žena je prelja koja se ne odvaja od svoje preslice. Ubod ruke na vretenu je polna promena. Odmotvanjem niti i klupka prediva je trag. Tako su motivi predenja u bajkama kao i kolektivnom pamćenju, pre svega metafore sudbine, niti života, ženskog principa.
Suđenice u fabuli bajke Uspavana lepotica
Popularnost priče o uspavanoj lepotici traje od pojave u Perceforestu, između 1330. i 1344 godine. Zbirka iz delova romana o Aleksandru Velikom, istorije Rimljana, srednjovekovnih predanja. Tu je i Priča o Trojlu i Zelandini, kao prva pisana verzija Uspavane lepotice. U priči iz Perceforesta leži seme Uspavane lepotice kakvu i danas poznajemo. Uvređena natprirodna žena; prokletstvo na bebi zbog osvete roditeljima; uboden prst na vrtenu; dubok san; ograda, trnje; i seksualni susret u snu. Posle ponavljanja slične priče vekovima, moderna verzija je jednostavna. Natprirodna žena proklinje novorođenče, ubod vretena i buđenje prinčevim poljupcem.
Uspavana lepotica, knjiga za igru Valtera Krejna, izdanje Džordž Rutlidž i sinovi, London 1875.
Valter Krejn (15. avgust 1845 — 14. mart 1915) bio je engleski umetnik i ilustrator knjiga. Svrstava se među najuticaje i najplodnije dizajnere knjiga za decu u svoje vreme. Bio je aktivan učesnik Pokreta za umetnost i zanate.
Đanbatista Bazile, Sunce, Mesec i Talija
Po šemi iz Perceforesta, Đanbatista Bazile je napisao Sunce mesec i Taliju kao petu razonodu, 5. dana Pentamerona, 1636. Sam naziv nagoveštava vezu Zevsa sa Leto koja je rodila Apolona i Artemidu (bog sunca i boginja meseca). Što jasno podrazumeva Mojre kao čarobnice koje su likovi antičkog mita.
U prepričavanjima ove verzije tokom sedeljkai na dvoru Luja XIV, akademik Šarl Pero je dodao uvređenu vilu i stogodišnji san. Što kasnije navodi da se prokletstvo tumači kao spoljno mirovanje tokom devojačkog polnog sazrevanja. Otuda se Uspavana lepotica danas smatra pričom o adolescentkinji sa neophodnim koracima preobražaja od devojčice u ženu.
Uspavana lepotica, ilustracija Aleksandra Žika (1845-1907) nepoznata godina izdanja.
Brojnost vila u verzijama Uspavane lepotice
U detalju o vilama suđenicama u različitim verzijama one se navode u različitim magijskim brojevima. Prvo tri (Sunce Mesec i Talija), zatim sedam (u Peroovoj Uspavanoj lepotici) do trinaest u (Trnovoj Ružici braće Grim). U svim slučajevima, jedna je osvetoljubiva koja proriče smrt, a na kraju najmlađa ublažava smrtnu kaznu u san iz kog će lepoticu probuditi njen suđenik.
Današnje raznovrsne interpretacije pod naslovima, Uspavana lepotica ili Trnova Ružica potiču od bajke braće Grim objavljene 1812. godine.
Predenje sudbina mitovi bajke – do interpetacije Uspavane lepotice u produkciji Volta Diznija
Generacije rođene od sredine 20. veka, rasle su uz Diznijevu filmsku animaciju, emitovanu od 1959. godine.
Zanimljivo je da su se autori produkcije vratili daleko u prošlost po inspiraciju. Izabrali su prvi deo priče koju je zabeležio Šarl Pero i objavio 1697. godine (Usmena istorija ili priče iz ranijih vremena.
Plakat za Uspavanu lepoticu, 1959 (©Valt Disnei Productions
Volela bih da ovaj rezime o fatalnoj i večnoj temi privuče vašu pažnju. Možda da navede na razmišljanja da li se danas shvatanja o pra-suštinama sve više uopštavaju čak ostaju površna. Mislim da je važno jer su pojmovi o kojima sam ovde pisala česte teme savremenih vizuelnih umetnosti i književnosti. A ako oslušnemo svakodnevni govor, prepoznajemo iskonske slojeve među frazama u našoj modernosti?
Sa najlepšim željama, i poštovanjem, Branka o tekstilu
