Doprinos autora proučavanju tekstila – u Odseku domaće radinosti Etnološkog odeljenja Muzeja Vojvodine
Doprinos autora proučavanju tekstila – su publikovani radovi, sistematski popunjene kolekcije fondova; Odsek domaće radinosti je bazirao na terenskim istraživanjima u naseljima širom Vojvodine. Već od samog početka rada u Muzeju, u ranim radovima, sledila sam koncept obrade alata uporedo sa proučavanjem tekstilnih procesa proizvodnje.
Delo na teme tekstila podrazumeva muzeološku obradu pripadajućih kolekcija, ali u kontekstu odgovarajućih radnih procesa. Tako sam uvažila princip da je poznavanje procesa prerade tekstilne sirovine i tehnika tkanja osnovni preduslov za pristup poslovima vezanim za zbirku alata za tkanje. To smatram neophodnim zato što je ključno za razumevanje bitnih činjenica o funkciji alata. Što je ključni element obrade predmeta da bi zadovoljila standarde tretmana muzejskog predmeta.
Pre nego što počnemo da obrađujemo određen predmet i formiramo katalošku jedinicu, moramo razmotriti i razumeti originalnu namenu i način korišćenja u tradicionalnom procesu rada.
Pri tom sistematski pristup, poznavanju ukupnog radnog procesa u ovakvim slučajevima, otkriva i delove koji nedostaju u kolekciji. Ja sam u skladu sa tim usmeravala svoja dalja traganja za dopunu nedostajućim elementima. Što je sistematski način popune kolekcije delovima koji učestvuju u određenom modelu procesa rada. Tako delujem u uverenju da mi omogućava optimalnu sistematsku popunu muzejske zbirke.
Doprinos autora proučavanju tekstila – čine radovi se mogu svrstati u više tipova problematike:
U jednom delu svojih radova se bavim traganjima za ključnim spojem etnologije i muzeologije;
Zatim sam u katalozima obradila niz bitnih tematskih kolekcija za ovu temu, metodom kombinovanja analize i klasifikacije oblika, sa tumačenjima funkcija alata u procesu rada;
Bavila sam se i istraživanjima izobičajenih tkačkih tehnika.
A informacije o radovima koje ovde podrazumevam dostupne su u zaključku monografije o kojoj ću ovde pisati.
Svi moji objavljeni rezultati su zasnovani prvenstveno, na muzejskim fondovima kao i terenskim istraživanjima vršenim decenijama (od 1975. godine do danas). Građa potiče iz mnogobrojnih naselja širom Vojvodine.
Tehnika tkanja ćilima kod Srba u Vojvodini
Tehnika tkanja ćilima kod Srba u Vojvodini, autora Bratislave Idvorean-Stefanović, Izdanje Muzeja Vojvodine, Monografije 21, Novi Sad 2009. Format 30 cm, mek povez, 228 strana sa tablama u boji. ISBN 978-86-82077-93-0
I danas mi prija da bacim pogled na beli tekst na crnoj zadnjoj korici: britki rezime recenzije prof. dr. Olivere Ninčić sa Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu
Izvod iz recenzije:
…Kad tkalja tka ćilim, ona udruži svoju ideju, doživljaj, znanje i iskustvo; Iz faze u fazu odmiče izrada ćilima, dok se ne iseče osnova i veže poslednji čvor. Tako i čitalac iz poglavlja, u poglavlje upoznaje faze izrade ćilima: od alata i sprava koje su potrebne za rad, preko proizvodnje i prerade sirovine, postupaka i tipova tkanja, do slika, crteža i opisa ćilima iz zbirki muzeja u Vojvodini…
Nadalje zaključuje: …brojne informacije o tkanju dopunjene su tumačenjima o istoriji, društvenim uslovima i kulturnim uticajima na izradu tekstila. Ta saznanja nas uvode u unutrašnji doživljaj bogatstva oblika, boja, ritma i harmonija, dajući univerzalni duhovni smisao marljivom radu generacija tkalja i njihovim ostvarenjima…
Nakon izvesnog sistematizovanja tehnika tkanja ćilima, nastavila sam istraživanja izvođenja sistema i razvoja daleko složenijih tkanih struktura. Moj cilj je bila validna tipologija svih varijanata tkačkih prepletaja u različitim etničkim sredinama u Vojvodini.
Početnu sistematizaciju sam izložila 1988. godine, na Stalnoj postavci Muzeja Vojvodine. To je podela u dve grupe: prva, tehnike izrade tkanina velikih dužina, t. zv. metraže i druga, ornamentalne tehnike (izvođenje šara na komadnom tekstilu).
Taj pregled na Stalnoj postavki je predstavljen u okviru teme o tkanju. Odabrani su karakteristični primerci u određenoj tehnici. Sami prepletaji su ilustrovani je sa deset uvećanih fotografija. Stoji nešto izmenjena i danas i predstavlja začetak, zapravo sažetu tipologiju prepletaja, zametak opsežne klasifikacije koju sada imamo.
Doprinos autora proučavanju tekstila – usledio je projekat „Arhaične tekstilne tradicije multietničke Vojvodine”
Ja sam istrajno zagovarala okoštale standarde idealističkih modela muzeologije. Zapravo sam upotrebila obilje frazeologije da bih postigla cilj. Pod naslovom “Arhaične tekstilne tradicije multietničke Vojvodine” konačno sam uvukla koncept višeslojnog projekta u program Muzeja. Jasno, kao početak pripreme Izložbe na neodređeno vreme.
Početkom 2000-ih, u doba kulture na marginama dnevne politike, snalazili smo se kako i koliko smo mogli. Kako po pravilu nije bilo ozbiljnijeg novca, već po malo “na kašikicu”, godinama smo razvijali posebne segmente u okviru projekta, koliko i za šta bude.
Kao prvi rezultat, izašla je publikacija “Tkane structure-prepletaji tkanja”, 2013. godine
Knjiga “Tkane structure-prepletaji tkanja”, 2013. godine je zapravo katalog koji sam namenila da služi kao priručnik za identifikaciju tehnika tkanja.
U ovom katalogu je čvrsto slepljen grafički prilog, sa tekstom kataloške jedinice. Focus je na uveličanom skenu detalja tkanine gde se jasno vidi put preplitanja niti, uz tekstualnu identifikaciju vidljive strukture tkanine.
Textile Structures – Weave Interlaces : based on the Textile Collections of the Museums of Vojvodina / Bratislava Idvorean-Stefanović = Tkane strukture – prepletaji tkanja : na osnovu tekstilnih zbirki muzeja u Vojvodini / Bratislava Idvorean-Stefanović. Novi Sad : Museum of Vojvodina = Muzej Vojvodine, 2013 (Petrovaradin : Maxima graf). 224 strane. Izdavač Muzej Vojvodine, Posebna izdanja 26, Novi Sad 2013. Format 23 cm, mek povez, pun kolor.
ISBN 978-86-87723-43-6
Doprinos autora proučavanju tekstila – kako je nastala specifična ilustrativna klasifikacija tkanih struktura i prepletaja tkanja?
Knjigom sam prvenstveno želela da predstavim opsežnu, ali veoma precizno ilustrovanu i protumačenu klasifikaciju tkanih struktura odnosno prepletaja. Da bude priručnik za prepoznavanje struktura tkanina i primenjivanih tkačkih tehnika. Ipak godinama ne odolevam utisku da ovaj dvojezični katalog uglavnom služi samo kao još jedna referenca o tkanju.
Namenila sam je prvenstveno muzealcima, za pomoć u obradi tekstilija, ali i stvaraocima tekstila, bilo u umetnosti, zanatu ili za sopstvene potrebe iz ličnog zadoviljstva. Delo postoji, a vreme će pokazati hoće li zadobiti pravo mesto.
U uvodu sam objasnila odnose sistema osnove i potke. Osobine i položaj uvedene i zategnute niti osnove, sa kojom se poprečno prepliću niti potke. Jer se na tom principu, u raznovrsnim varijantama, grade tkanine određenih struktura. A upravo je struktura ono što nam jedino preostaje kao izvorna informacija za proučavanja tehnike jer postoji kao informacija. Za razliku od toga, tehnike ručnog tkanja su odavno napuštene.
U prvom delu Kataloga sam definisala tipove tkanih struktura.
Glavnina sadržaja je razvijena klasifikacija svih pojavnih oblika tkanih struktura, odnosno prepletaja i njihovih varijanata, koje su jasno prepoznatljive na detaljima sa muzejskih primeraka tekstilija.
U završnom delu su primeri kombinacija različitih struktura na jednom komadu. Na osnovu serije odabranih primeraka, analizirala sam načine slaganja više tkačkih postupaka tako da ostvaruju sasvim nove tipove likovnosti tekstila. Kombinacijama različitih prepletaja su slagane su raznovrsne strukture na jednom otkanom komadu. U nekim slučajevima je bio motiv lepši izgled, a u nekim drugim, prvenstveno upotrebne vrednosti tkanine.
Takođe želim da naglasim da je ova klasifikacija saglasna i sa opštim standardima analize ručnog tkanja u svetu. U tom cilju sam koristila svu relevantnu građu do koje sam dospela.
Činjenica je i da ovakvih sadržaja nema u literaturi na našim prostorima. To bih mogla objasniti naprimer, praksom da se ovdašnje studije tekstila čvrsto drže estetskih i formalnih efekata ornamentike tekstila.
Zato sam sigurna da ovaj moj prilog može dodati novi ugao proučavanjima lokalnih tkačkih procedura, što svakako unapređuje lokalni ali i globalni sistem kategorizacije tkačkih procesa.
Doprinos autora proučavanju tekstila – etnološki filmovi: Arhaični elementi tekstilnih tradicija multietničke Vojvodine, u režiji Petra Jovanovića
U vremenu zaboravljenih arhaičnih tradicija, ova ideja je izgledala beznadežno.
Godinama sam tragala za prilikama za snimanje filmskog materijala o arhaičnim tekstilnim tradicijama. Iskoristili smo nekoliko primera okoštale prakse, kakve su inače odavno napuštene i zaboravljene.
Napravili smo seriju kratkih etnoloških filmova: Arhaične tekstilne tradicije multietničke Vojvodine, u režiji Petra Jovanovića, 2014, prevedenu u dve verzije, srpsku i englesku.
Sadrži sedam naslova etnoloških filmova: Svatovski peškiri 1,44 min, Krevet u “paradnoj sobi” 4,56 min, Obojak – preteča čarape 2,02 min, Dvopregačno opasivanje 4,40 min, Tkanje pregača 4,27 min, Devojačka sprema i tkanje u Gložanu 6,36 min, kao i Bezdanski damast 11,51 min. U ukupnom trajanju od 36 minuta.
Mali deo materijala smo snimili u Muzeju Vojvodine, a glavninu na autentičnim mestima: kod Srba na Čenejskom salašu kod Novog Sada, Rumuna u selu Uzdin u Banatu, Slovaka u selu Gložan, i kod Mađara u Tkačnici svilenog damasta u Bezdanu.
Za većinu predstavljenih sadržaja se čini potpuno neverovatno da su nekada bili deo svakodnevice. Zato se radujem što smo oživljavajući sećanja zabeležili tragove nekih elemenata arhaičnih tekstilnih tradicija. Ovo se odnosi, kako na snimljen filmski materijal, tako i na tematsku izložbu, koju ću predstaviti u nastavku teksta.
Izložba “Starinska tkanja i zaboravljeni prepletaji” u Muzeju Vojvodine, Novi Sad
Program tokom trajanja izložbe (septembar i oktobar 2014. godine) obuhvatio je javnu promociju mnogo šireg projekta “Arhaične tekstilne tradicije multietničke Vojvodine”.
Postavka izložbe se sastojala iz dve tematske linije:
Starinska tkanja čini 12 povezanih priča, u 12 scena, s tim što je fokus uvek na primercima tkanja nastalim u 19. i početkom 20. veka.
Arhaične tekstilije iz muzejske zbirke čine glavnu liniju postavke u kojoj se nadovezuje dvanaest pričica svaka u posebnom prostoru, zatvorenom transparentnom pet-folijom. Napravili smo iskorak u arhitekturi izlaganja muzejskog tekstila. Ukupan izloženi sadržaj jedne scene je povezana celina u prostoru, ali zaštićena u zatvorenom prostoru. U pozadini je uveličana arhivskia fotografja kao direktna tematska podrška scene. Ostvaren je, istovremeno jasan narativ i muzeološki standard izlaganja, ali i po veoma povoljnoj ceni.
Redosledom, scene prikazuju: 1. Pozivanje u svatove uz tradicionalan inventar; 2. belu letnju nošnju; 3. opasivanje sa dve pregače i pojasa kod banatskih Rumunki; 4. Zavijanje obojaka u opancima; 5. Bela nošnja Šokca na dan pričesti; 6. Tkana bunjevačka pregača; 7. Starinska tkanja kod Rusina, 8. Slovaka i 9. Mađara; 10. Svečana oprema kreveta;
A neki oblici tekstilija nam se čine potpuno stranim, kao, 11. šator za zaštitu postelje leti od komaraca, ili 12. čupavi pokrivač „biljac“, poznat iz starine Jadranskog primorja.
Druga celina, pod nazivom Zaboravljeni prepletaji, je zapravo, prezentacija rezultata objavljenih u napred opisanoj monografiji Tkane strukture – prepletaji tkanja. Osnovna klasifikacija tipova prepletaja izložena je u seriji uvećanih ilustracija, uz tekstualnu definiciju. A varijacije svakog od prepletaja, sa dodatnim ilustracijama i preciznom identifikacijom svakog datog primera.
Šta mislite, da li vam ova atmosfera može biti izazov da tragate za iskustvima dalekih starinskih, stilova života sa slikovitim tradicionalnim tkanim predmetima?
Album slika sa Izložbe
Povodom završetka Izložbe i Projekta, osmislila sam publikaciju Foto album sa izložbe Starinska tkanja i zaboravljeni prepletaji.
Moj istinski cilj je bio da donekle produžim sećanje na događaj radi čijeg kratkog trajanja stoji uložen veliki trud tokom dugogodišnjih priprema. Zato što kao što redovno, vrlo brzo nestane sa scene i iz sećanja.
Zato ovde prilažem slikovnicu, ako koga zanima, za slobodno
U očekivanju poseta Blogu, Srdačno, Branka o tekstilu