Boje tradicionalna kultura Srba – Ideja i materijal za ovu objavu izvire iz izložbe Čitanje boja, autorke Marine Cvetković, organizovane u Etnografskom muzeju u Beogradu (septembar 2023-mart 2024). Posetila sam izložbu, prisustvovala autorskom vođenju i prikupila građu u decembru prošle godine. Jedini razlog odlaganja je kriterijum za koji se nadam da sam ispunila.

Izložba Čitanje boja sagledava kompleksan fenomen boja sa aspekata ‒ šireg antropološkog, značenja boja u tradicionalnom srpskom društvu i tehnologija prirodnog bojenja tekstila. Tema je ilustrovana  kroz 68 prirodno bojenih, funkcionalno i prostorno raznovrsnih tekstilnih predmeta iz zbirki narodnih nošnji i tekstilnog pokućstva.

Boje tradicionalna kultura Srba-izložba-čitanje-crna-boja.jpg

Autorka nam naglašava činjenicu da su boje  svuda oko nas, u prirodi, arhitekturi, umetnosti, enterijeru. Čine osnovu vizuelnog doživljaja okoline. Boje su nepostojani element jer se vezuju za svetlost i percepciju oka. I u srpskoj tradicionalnoj kulturi boje su bremenite simboličkim značenjima i predstavljaju jedan od osnovnih elemenata kojim se tumači svet.

Boje su date prirodom ali ih stvara i čovek svojim veštinama. To je generalno osetljiva i promenljiva kulturna kategorija. Boje su prisutne u svim kulturama i nosioci su različitih simboličkih značenja koja se menjaju u skladu sa društvenim promenama. Svaka od osnovnih boja – crvena, plava, zelena, žuta i crna predstavljaju zasebnu kategoriju. I svaka se sagledava sa kulturno-istorijskog, političkog, religijskog i umetničkog aspekta.

Boje tradicionalna kultura Srba – vizuelni identitet postavke

Odlična pomagala za razumevanje boja su analitičke legende. Primer je jastučnica iz okoline Boljevca, iz 1902. godine. Njena grafička legenda sadrži analitički prikaz slaganja boja i njihove lokalne narodne nazive.

Jastučnica-Boljevac-1902-organske boje-odgovarajući-narodni-naziv.jpg
Jastučnica, Boljevac, 1902. Označena je svaka organska boja sa odgovarajućim narodnim nazivom.

Postavka je izvedena po primarnoj podeli po bojama (crvena, plava, crna, žuta i zelena) a svaki deo je slojevita i zaokružena medijska priča. U segmentu svake boje upoznajemo prvenstveno  komade odevnih tekstilija neprocenjive spomeničke baštine. One su osim namenske, formalne, estetske informacije … u ovom konceptu i izvor za raspoznavanje vrsta tekstilnih materijala. Paralelno opštem konceptu, predstavljene su i biljne sirovine korišćene u narodnom bojenju. Sve je dokumentovano receptima sakupljenim poglavito u terenskim istraživanjima 1950-ih godina.

U vizuelnom rešenju segmenata dobar primer efektnog tumačenja su i predmetne legende uz eksponate. Tekstovi dosledno prate tok izlaganja. Uz definicije, naglašeni su sačuvani narodni nazivi boja, a bela pozadina, adekvatno osvetljenje i nenametljiva likovna obrada akcentuju eksponate izuzetne kulturne i likovne vrednosti.

Boje tradicionalna kultura Srba – Crveno

Brojni nazivi za crvenu boju potvrđuju njenu starinu i značaj u prošlosti srpskog naroda. Cenjena, omiljena, mnogo korišćena, asocira  na krv i vatru, život, zdravlje. Otud uloge u običajima o svadbi i rođenju deteta; plodnosti stoke i useva. Predstavlja sreću i lepotu. Crveno odbija zle poglede, te u vradžbinama služi kao zaštita od nečiste sile (crven konac, crveno uskršnje jaje, crveni kamen, crveno platno, crveno bilje). Sa druge strane, kao vezana za kult mrtvih, koristi se u pogrebnim običajima.

Boje tradicionalna kultura Srba-tekstilije-crvene-odeća-ćilimi-peškiri.jpg
Muzejske tekstilije crvene boje – odeća, ćilimi, peškiri…

Tkani pojas iz okoline Niša od crvene vune. Ručni rad seljanke, pod uticajem orijentalne nošnje. Glavni ukrasni element je šara paunovo pero vezena pozlaćenim koncem, vunom crvene, zelene i žute boje. Nestao je iz narodnog odevanja pre čitavog veka.

Pojas-crveni-vuneni-keper-19-vek.jpg
Pojas tkan od vune tehnikom kepera, šara paunovo pero, 19. vek

Crveni ćilimi, reprezentativni primeri tipični za različite oblasti Srbije

Ovde možemo uočiti koliko se ova dva crvena ćilima razlikuju po tehnici tkanja. Predstavljaju različite ćilimarske kulture. Prvi (levi primerak) je glatki klečan ćilim bez proreza, sa nizovima šara. Drvo života sa ogledalima je rad pirotskih tkalja 19. veka, od zanatski bojene vune. Dok je drugi (desni primerak) čupavac, iz sela Majdeva kod Kruševca, tkan tehnikom čvorovanja. Tkalja je dobila pohvalnicu Srpskog poljoprivrednog društva, 1891. godine.

Boje tradicionalna kultura Srba-šara-drvo-života-ogledala.jpg
Ćilim-Čupavac-tehnika-čvorovanja-kasni-19-vek

Nadalje ću vam skrenuti pažnju na upadljiv odevni komad u crvenom bloku. To je crvena suknena kabanica iz sela Štavalj, kod Sjenice, oko 1920. godine. Bojena je u krmezu, zanatski kao i šivena kod krojača terzije. Iskrojena je od 12 aršina domaćeg sukna. Bila je vlasništvo kiridžije kog je štitila po kiši i mrazevima zimi. Čovek je nosio sa verom u magijsku snagu da ga zaštiti od natprirodnih sila. Ali i njegovu vrednu robu, koja je mamila razbojnike na nesigurnim putevima. Petar Kaličanin je nosio do sredine 20 veka. Crvenu kabanicu su ogrtale i neveste da rastera nečiste sile, kad je žena posebno ranjiva.

Boje tradicionalna kultura Srba-Kabanica-Sjenica-1920.jpg
Starinska kabanica, Štavilj, Sjenica, oko 1920. godine.

Boje tradicionalna kultura Srba -zelena

U srpskoj tradiciji zelenena boja se vezuje za prirodu, biljni svet, bujanje, napredak, veselje, uspeh. Zelenilo u svadbenim običajima stimuliše plodnost i bračnu sreću. Ali je i boja htonskog sveta i čest je atribut mitskih bića u usmenoj narodnoj književnosti (đavo, veštica, zmaj, vila).

Bajanjem isteruju zle sile, u zelenu goru, travu, zelenu livadu, na zeleno drvo.

Zelen je mlad, snažan, plodan kao i krepak, jedar, silovit. Ali se vremenom menjaju odnosi prema zelenoj boji. U tursko doba, kao boja islama, zelena je bila zabranjena za nemuslimane.

Boje tradicionalna kultura Srba-Muški-kaput-valjano-sukno-19-vek.jpg
Starinski kaput od tkanog i valjanog sukna, Golubac, 19. vek

Tako je naprimer, ovde po boji odmah jasno, da je haljetak nastao u vreme oslobođene Srbije, krajem 19. veka. Provocirani vekovnim zabranama, imućni Srbi nose raskošno ukrašenu odeću, vezom gajtanima. A umesto omiljene crvene, biraju zelene kapute.

Domaće sukno koje su otkale žene, u zeleno ofarba bojadžija a izrađuje abadžija (imenica arapskog porekla aba sa turskim sufiksom džija) krojač odela od abe. U ovom slučaju odeća je značila ostvarenje težnje za prestižom.

Primeri tipičnih proizvoda domaće radinosti seoskih žena

Za razliku od zelenog kaputa gunja, koji je šio zanatlija, raznobojne, višepređne čarape su tipičan proizvod domaće radinosti seoskih žena. Mustra gornjeg, vidljivog dela čarape se sastoji iz složenih šara (ističu se uglovi i venčići). Kako preovlađuje zelena boja, naziv im je zelenke. Vunu za pletivo su žene same prele i bojile prirodnim bojama.

Boje tradicionalne uloge Srbija-Čarape-šarene-ručno-pletene-19-vek.jpg
Čarape zelenke, Stupnica, Leskovac, 19. vek

Tokom 20. veka, suknje oko Morave odlikuju ujednačeni krojevi i prugaste šare. Za devojke i mlade žene svetle i živahne, a za starije žene tamne. Ova dva primerka su tkana u dve pole spojene širinom. Uzorak je prugast u tonovima zelene, mrke i crne. Dobijene su bojenjem različitim postupcima i delovima različitog bilja. Na prvoj je žutozelena boja od orahovine, a na drugoj tamnija zelena u praskovom lišću.

Suknja-Prokuplje-1943-boja-orahovina.jpg
Suknja, Belonjin, Prokuplje, 1943, orah
Suknja-tamnozelena-Svrljig-1926-breskva-orahovina-mineral-galica.jpg
Suknja, tamnozelena Niševac, Svrljig, 1926, breskva, orah i galica

Boje tradicionalna kultura Srba – Crna

Kako su se menjale društvene prilike menjao se i odnos prema crnoj boji. Pridavana su joj različita kulturološka značenja. Ali je konstantna veza za smrt i onostrani svet. Posebno će odavati uzdržanost i skromnost, askezu. Ali moda je ustoličila crnu boju kao bezvremen pojam svečane elegancije.

Spska tradicija poznaje crno kao odraz mraka, zemlje, smrti. U ritualnim ponašanjima joj se pridaje zaštitna moć. U obredima ima životinja, biljaka i predmeta crne boje (crn trn, crn dud, nož crnih korica). I sam proces farbanja u crno je ulivao strah jer je najviše korišćena orahovina. Razlog je što orah u narodu važi za htonsko drvo u kom borave nečiste sile.

Tamne nijanse smeđe se svrstavaju u crnu paletu i jednako se tumače kao i crna. Ovaj spektar je imao široku primenu u bojenju prediva za najveći deo svakodnevnih tekstilija.

Boje tradicionalna kultura Srba-primena-crne-mrke-smeđe-boje.jpg
Arhaične tekstilije sa raznovrsnom primenom crne, od osnovne, preko srodne mrke i smeđe (detalj postavke)

U tom smislu, uobičajene su crne čarape za starije i za svakodnevu upotrebu. Crne muške čarape sa Zmijanja (Bosna i Hercegovina) 1920. godine, su svečane. Sjajna crna vuna je farbana korom jasena, u kućnoj radinosti. Pletena šara gornjeg dela čarape je sa uzdužnim prugama i lancima. Uzice sa svilenim kiticama vezuju čarape. Originalni deo stopala čarape je pocepan te su stopala ponovo ispletena. Novo predivo je neobojeno, od smeđeg ovčijeg runa.

Pletene-čarape-crna-vuna-farba-korom-jasena.jpg
Muške čarape, Zmijanje (BIH) 1920. godine, pletena mustra na lance

Primeri tradicionalnih tkanih tekstilija, delovi krevetnine

Vuneni prekrivač za svaki dan, Ćuprija, čerga otkana je 1956. godine po starom modelu. Crna vuna je bojena u jasenovini, a braon u orahovini.

Boje tradicionalna kultura Srba-1956-crno-farbano-jasenovinom-braon-orah.jpg
Pokrivač, Ćuprija, 1956. Crno farbano u jasenu, braon u orahu.
Slamarica-Kragujevac-20-vek-Prirodna-boja-kudelje-bojena-orahovinom.jpg
Slamarica, Kragujevac, prva polovina 20. veka. Prirodna boja kudelje i bojena orahovinom.

Međutim, verujem da je sledeći predmet potpuno nepoznat većini savremenika. Slamarica je deo krevetnie poznat od praistorije. Naziv je po tome što se puni slamom i služi kao meka ispuna u opremi za krevet. Tkana od konoplje, uzgojene i prerađene u predivo. Usnovana i pretkivana u četvoronitnom keperu. Naizmenično, nebojenom sa smeđom obojenom u orahovoj kori. Karo uzorak, dobijen usnivanjem i pretkivanjem u dve boje, je među najstarijim tehnikama ukrasnog tkanja domaćeg tekstila na kocke.

Boje tradicionalna kultura Srba – Žuta

Žuta boja je izrazito ambivalentna. Sa jedne strane je raskošna boja sunca, zlata, zrele pšenice i slame. Ali i smrti, bledila i bolesti. Tako su i u narodu razvijena brojna suprotstavljena, tradicionalna značenja. Ova boja označava život i napredak povezan sa zrelošću, prosperitetom i iskustvom. S druge strane, žutilo je znak slabosti, bolesti, smrti, jesenjeg zamiranja prirode, zbog čega se vezuje za htonski svet.

Po prisustvu žutog pigmenta u narodu se podrazumeva širok spektar nijansi, od smeđe, oker, bež, do primesa zelenkaste. Prikazan odabir je velikim delom, prema tekstilnoj sirovini, starinski kudeljni tekstil. Na tim primercima se pokazuje i piroda biljnih vlakana u čija tkiva boje jako teško prodiru.

Žuti-segment-postavke-čitanje-boja-ćilim-stilizovane-ikone.jpg
U prvom planu je ćilim sa stilizovanim ikonama, Užice, 19. vek

U prvom planu scene je žut ćilim sa pet ikona. U tumačenju, M. Cvetković, primer je slaganja boja, gde zapaža da se žuta u narodu najčešće kombinovala sa plavom ornamentikom. Ovde je, na površini narandžastih tonova, kontrastna tamnomodra kombinovana sa nijansama žute.

Razlika u primeni prirodne žute boje na kudeljnom odnosno vunenom tekstilu

Prvi primer je kudeljni prten krevetski čaršav usnovan u dve boje. Osnova je na pruge od nebojene kudeljne pređe i obojene u drap, kominom prevrelog grožđa. Potka je tanja, zbog čega je izrazit efekat uzdužnih belih i bež pruga jednake širine.

Kudeljni-čaršav-20-vek-bež-bojeno-kominom-grožđa.jpg
Kudeljni čaršav, Bela Palanka, prva polovina 20. veka, bež bojeo u komini od grožđa

A istoj, žutoj paleti pripada i narandžasto crni prekrivač, vunena čerga iz Svrljiga iz 19. veka. Velika tonska razlika je nastala jer vuneno vlakno najbolje prima boju. Pogotovo što list i kora ruja kao bojivo daje posebno jake narandžaste tonove. Istovremeno, dobro vezuje boju za tkaninu i omogućava postojanost boje. Uzgred, ova pokrivka je tkana pretkivanjem čunkom broširanjem u tri niti tronitke, česte tehnike u Istočnoj Srbiji.

Pokrivač-vuna-bojena-crno-čađ-narandžasta-drvo-ruj.jpg
Prekrivač, Svrljig, druga polovina 19. veka, vuna crno bojena u čađi,a narandžasta u ruju (drvo Rhus)

Boje tradicionalna kultura Srba – plava

Plava boja se vezuje za beskonačnost, asocira na beskonačno more, beskonačno nebo. Ona je bila obeležje htonskog i demonskog sveta, ali se smatralo i da ima zaštitne moći. Za decu je posebno važna protiv uroka, štiti od zlih očiju. Za dobijanje plave boje je pretežno korišćen kupovni indigo, u našem narodu poznat kao čivit.

Čitanje-boja-plava-ćilim-plisir-suknja-indigo-farba.jpg
Čitanje boja, plava boja, detalji izložbe: ćilim sa plavim poljem, a plisirana suknja čivitna (indigo)

Tamno plavi ćilim iz Pljevlje, Crna Gora, prva polovina 19. veka. Boje su biljnog porekla. Površina ćilima je tamno plava vuna bojena kupovnim čivitom (indigo). Indigo plava kao i biljne boje za šaranje su dobijane domaćim tehnologijama. Ćilim se odlikuje minucioznim izvođenjem, u kom je tkalja podražavala elemente pirotskog ćilimarstva.

Nadalje vidimo plisiranu suknju, takođe bojenu indigom u kućnoj radinosti.

Bela-košulja-kudelja-vez-vunom-indigo-krstići.jpg
Košulja, Jajce, Bosna i Hercegovina, indigo

U istoj seriji tekstilija, je ovde dugačka bela kudeljna košulja sa teget plavim vezom. Prteno platno je domaće tkano, a košulja je sastavljena iz celih širina platna sa umetnutim klinovima za oblikovanje kroja. Velike površine grudi i rukava prekriva vez. Složena prugasta ornamentika je u kontrastu izbeljenog platna i tamno modrog vunenog konca. Bogat vez krstićima je izveden po šemi. Vuna je bojena u domaćoj radinosti, iako kupovnim indigom.

Zapazila sam

Da ovaj projekat funkcioniše kroz primarno saznajne effekte, ali sa snažnim fokusom i na lepoti i stilizovanoj eleganciji postavke kao centralnog sadržaja. Standard kratkih i jasnih informacija plasira osnovnu tematsku liniju i navodi na izložen predmet kao fokus. A u njemu je zagonetna lepota koja zavodi i izbija u prvi plan. Doživljaj je spontan, dobrodošao i blagotvoran.

Ali za dubok racionalan pristup tu su i prilike autorskog vođenja. Autorka objašnjava specifična značenja pojmova, tretmana boja tokom kulturnog razvoja, autentičnosti, kao i funkcije boja na određenim eksponatima. Jer je i našoj savremenosti potrebno osvežavanje kolektivne memorije gde su narodna znanja i verovanja iz života u prošlosti.

Marina-Cvetković-tumačenje-izložbe-Čitanje-boja.jpg
Uzbudljivo aytorsko vođenje, muzejske savetnice Marine Cvetković, kroz izložbu Čitanje boja, 26.12.2023.

Upravo završavam prvi deo koncepta, o bojama u tradicionalnoj kulturi Srba. Ali ću ubrzo prionuti na rad za novu objavu o primeni biljnog bojenja tekstila, na osnovu sačuvanih originalnih receptura. Što je, kako autorka Marina Cvetković upućuje, poželjna eko-perspektiva potencirana tokom realizacije svih prigodnih programa projekta Čitanje boja.

Do tada, s poštovanjem, Branka o tekstilu

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

The maximum upload file size: 1 MB. You can upload: image, document, text. Drop file here