Mondrianova slika Loranova haljina – Na šta prvo pomisliti, na umetničko delo ili kultnu kreaciju Iv Sen Lorana, videvši apstraktni motiv sa osnovnim bojama?

Mondrianova slika Loranova haljina – Ovog avgusta 2025. godine, futuristička haljina Iv Sen Lorana, inspirisana slikom Pita Mondriana, puni šezdeset godina otkako je predstavljena u kolekciji visoke mode za jesen/zimu 1965. godine. Kolekcija je privukla pažnju svojim avangardnim stilom, pa ju je štampa spontano opisala kao revolucionarnu. Čak i posle toliko vremena, originalan model ovog dizajna ostaje čista umetnička forma, transformisana iz Mondrianove slike u komad odeće. Verzije ove haljine nalaze se u prestižnim svetskim muzejima.

Mondrianova slika Loranova haljina – Mondrianov neoplasticizam

Mondrijanova slika Loranova haljina – U zreloj stvaralačkoj fazi u traganju za suštinom slikarstva, holandski apstrakcionista Pit Mondrian (1872-1944) postigao je apsolutnu linearnost. Slikao je horizontalne i vertikalne crne linije na belom platnu, sa pravougaonicima osnovnih boja (crna, plava, žuta) i sivih tonova. Kvadratne ili pravougaone površine blistaju unutar preseka crnih pruga na beloj pozadini. Takva slika odiše harmonijom kontrasta koja je istovremeno izraz ravnoteže, uprkos napetosti usled delovanja dinamičkih sila. Mondrian je ovaj grafički jezik nazvao neoplasticizam.

Uticajem na mlađe umetnike, Mondrianov neoplasticizam prevazilazi sve granice. Ove prepoznatljive geometrijske apstrakcije su našle put i u modu, arhitekturu, primenjenu umetnost. Kroz pokret holandskih umetnika Stil, snažno inspiriše dizajn Bauhausa. Tako, zapravo utiče na oblikovanje modernističke estetike 20. veka.

Iv Sen Loran

Iv Sen Loran (1936–2008) je veoma mlad napustio Alžir, da bi u Parizu učio od Kristijana Diora. Nakon iznenadne smrti mentora, 1957. godine, Sen Loran ga je nasledio na mestu kreativnog direktora u svojoj 21. godini. Međutim, već 1960. godine napušta Dior da bi tragao za sopstvenim umetničkim izrazom.

Početkom 1960-ih, bio je na pomolu liberalniji način života i moderna kultura. Duh omladinskih protesta protiv konzervativizma, počev od ulica Londona, osvajao je ceo svet. I sama sam živela pop, rok, mini modu, u svom tinejdžerskom dobu. A Iv Sen Loran, tada 29. godišnjak, raskinuo je sa dekadentnom modom i prigrlivši novi talas, okrenuo se kreiranju odeće za savremenu ženu. Jer je slutio da će stasanje tinejdžerke u samosvesnu ženu potpuno promeniti koncept odevanja. Ona prezire maminu kućnu haljinu, a nakon školske kecelje trebaće joj odeća za zaposlenu ženu. A za kasnije izlaske želeće elegantnu ali i praktičnu haljinu. Uz sve ređe prilike za svečane večernje toalete, znao je, potrajaće dosta do njene nove popularnosti.

U proleće 1965. godine, već u fazi zaključenja mape za reviju jesen/zima, sa stotinak skiciranih modela, dizajner je i dalje tražio nešto bolje. Tada je u knjizi o Mondrianovom slikarstvu pronašao ključnu ideju. Oduševljen naletom inspiracije i jasnom vizijom u poslednjem trenutku je promenio ceo koncept. Voleo je jednostavnost i funkcionalnost ravne haljine, ali mu je tada kliknulo i kako je njen jednostavan oblik pogodan za kombinovanje boja. Ključna ideja je bila u tome da primeni Mondrianov koncept apstraktnih blokova boja na ravan kroj male haljine.

Mondrianova slika Loranova haljina – Spoj dve umetničke vizije, 1965. godine

Sen Loranov stvaralački momentum, kako bi sadašnji komentator definisao, je sjedinio modu i umetnost u mondrian haljini. A modni svet kao da je jedva čekao da je upozna sa Nedeljom mode u Parizu, u Sen Loranovoj kolekciji jesen/zima 1965. Brz uspon do slave je počeo sa šest ravnih koktel haljina sa akcentima boja kao na slikama Pita Mondriana. Prelaskom sa slikarskog platna na haljinu, motiv dobija trodimenzionalan oblik u kom se stvara niz varijacija na Mondrianovo delo.

U početnom konceptu kreator je pravio različite kombinacije konstrukcija modela, krojenjem u skladu sa akcentima boja Mondrianovih apstraktnih slika. Bilo je odmah jasno da je originalna ideja pokrenula pravu modnu revoluciju.

Ova mala serija odevnih kompleta je postala temelj za prefinjenu estetiku fokusiranu na jednostavne krojeve i geometrijske linije. Te haljine nastale prevođenjem ideje sa slike u odevni predmet, će kasnije potpuno promeniti odnos između mode i umetnosti. A sam Sen Loran je novu haljinu smatrao rezultatom svoje želje da stvara haljine sastavljene od boja, a ne samo od krojnih linija. I nije samo to učinio, već je napustivši rigidnu modu, nadalje kreirao stil koji odgovara aktivnoj ženi u pokretu, kao asocijaciju na jednakost polova.

Mondrianova slika Loranova haljina – O tome kako se od umetničkog dela desio iskorak u modnom dizajnu.

Na ovoj skici vidimo sve dizajne vezani za našu temu. Pošto je bila u pitanju sezona jesen/zima, u numerisanim kompletima su koktel haljine, svaka sa odgovarajućim kaputom. Ukupno 12 modela. Na skici vidimo i uzorke potrebnih tkanina sa oznakama kvaliteta.

Kolekcija je postigla ogroman uspeh. Šest ultramodernih koktel haljina izazvalo je veliku pometnju. Mediji su hvalili modernistički dizajn haljine. Pošto odgovara svim uzrastima, stilovima i prilikama, predviđali su joj široku popularnost.

Mondrianova slika Loranova haljina – Ikonična Mondrian haljina, ideja u poslednjem trenutku, dospela među najpoznatije modne dizajne.

Sen Loran je nastavljao svoj dijalog sa umetnošću, započet sa serijom u čast Pita Mondriana, avgusta 1965. Njen eksplozivan uspeh na reviji jesen/zima u Parizu i na septembarskoj naslovnoj strani francuskog Voga doneo je veliki uspon tada novog brenda Iv Sen Loran. O Mondrianovoj haljini je ostala zapamćena zanimljivost da je nastala iz ideje, pale intuicjom autora, i dodate kolekciji u poslednjem trenutku. I ta intuicija je donela nešto veliko.

Kako je voleo sve umetnosti, posebno slikarstvo, Iv Sen Loran se uvek bavio angažovanim dijalogom u umetnosti. Verovao je da i odeća može biti umetničko delo. Zato je, crpeći ideje iz likovnih koncepata, stvarao kolekcije koje su bile savremene i inovativne, donoseći široj publici, teme iz umetnosti i kulture, kao što su: Pop Art Line 1966, u čast Endija Vorhola; „Opere i ruski baleti“, 1976; „Omaž Pikasu i Djagiljevu“ 1979; ansambl „Rumunska bluza“ 1981, nosiva je interpretacija Matisove slike „Rumunska bluza“; Van Gogove „Perunike“ i „Suncokreti“ u kolekciji iz 1988.

Omaž Pitu Mondrianu – Kolekcija visoke mode jesen/zima 1965.

Možemo reći da opus Iv Sen Lorana, u kom se suočava sa idejama vodećih umetnika modernizma, posredno doprinosi ugledu i popularnosti holandskog slikara. Jer je činjenica da je u to vreme bio manje poznat izvan umetničkih krugova. Dok ga uspeh futurističke haljine stavlja i slikarevo delo u žižu interesovanja. Mondrian, koji je umro 1944. godine, do tada je bio retko zastupljen u francuskim umetničkim kolekcijama. Usledila je puna pažnja, te je priređena prva retrospektiva Mondrianovih dela u Parizu 1969. godine.

Svakako, Mondrianova „Kompozicija sa crvenom, plavom i žutom“, vek nakon svog nastanka, i Sen Loranova Mondrianova haljina, stara šezdeset godina, podjednako su ključni primeri umetničkog čistunstva i dinamične ravnoteže.

Kolekcija iz 1965, slavila je modernu umetnost ali i Sen Loranovu krojačku veštinu.

Sen Loran Kolekcijom Omaž Mondrianu 1965. godine, slavi modernu umetnost, ali i zadivljuje svojom krojačkom veštinom. Konstruiše ravnu haljinu uklapanjem komada žerseja, a nevidljivim šavovima stvara iluziju savršene Mondrianove geometrije. Time je postigao da se ženino telo uvuče u haljinu skrivajući svoje obline, i besprekorno prilagodi unutar suptilne mreže šavova. Iza vizuelnog efekta haljine u prvom planu, pažljivijim pogledom se otkriva slojevita priča. Recimo, u pogledu inovativnosti materijala. Dizajner je upotrebio vuneni žersej jer je dovoljno težak da potpuno podrži utisak kreiranog geometrizma preuzetog sa Mondrianove slike. A ornamentika se izdaleka čini kao da je štampana, ali nije, već je krojena i šivena iz posebnih komada.

Ali vremenom se Sen Loran udaljio od Mondrianovog antikomercijalizma. Negde usput, bledi poštovanje prema Mondrianovim idejama, bilo vremenom ili popularnošću, možda mešavinom oba. On se drži šarma ženstvene siluete, crnim prugama laska eleganciji ženskog tela, a takođe prati formu grudi. Konačno, svojom odećom dizajner favorizuje suptilno naglašavanje tela u odnosu na vernost karakteru originalnog neoplasticizma. Sen Loran se divio Mondrianu; čak je jasno rekao: „Mondrian je čistota, i u tome ne možete ići dalje u slikarstvu. Upravo to puritanstvo je Bauhaus dosledno sledio. Remek-delo dvadesetog veka je Mondrian.“

„Sad mrzim Mondriana.“

Haljine su opisivane kao platno na kome je Sen Loran koja ženi eksperimentisao sa svojim umetničkim idejama, u traganju za odećom koja oslobađa ženu i ističe njenu harizmu. A Mondrianova haljina je to činila u svoje vreme. Hvaljena u svetu mode, viđena je kao nova perspektiva visoke mode. A pariski Vog iz septembra 1965. godine, doneo je modnu ikonu. Mondrianova haljina je postala verovatno najviše kopiran odevni komad u istoriji mode. Tako da je, na vrhuncu svog uspeha, razočaran, Sen Loran rekao: „Sad mrzim Mondriana.“

Mondrianova slika Loranova haljina – Skice kostima za balet Notr Dam u Parizu, decembar 1965.

Poseban pravac u stvaralaštvu Sen Lorana bio je kreiranje kostima za filmove, mjuzikle, balete, a jedan je bio direktno vezan za Mondrianovu haljinu. Koreograf Rolan Peti je pripremao balet Notr Dam u Parizu, za premijeru u decembru 1965. godine, upravo u vreme trijumfa Mondrianove kolekcije. I sam oduševljen, Peti je od Sen Lorana želeo dizajn scenskih kostima za avangardan koncept adapacije ovog remek-dela Viktora Igoa.

Muzej Iv Sen Lorana u Parizu je 2021. godine, povodom Dana evropske baštine, organizovao izložbu „IV SEN LORAN-FORME“. Tom prilikom su predstavljene i dve Sen Loranove originalne skice za kostime u baletu „Notr Dam u Parizu“, koje je dizajner kreirao za izvođenje u koreografiji Rolana Petija, premijerno izvedeno 11. decembra 1965. godine, u Palati Garnije u Parizu. Ova dva kostima koje je Iv Sen Loran kreirao 1965. godine, reprodukovao je za predstavu 2021. godine.

To su kostim za lik kapetana Feba i model kostima za trupu vojnika. Kreirani su po ideji haljine iz nove kolekcije 1965. godine. Apstrakcionistički model haljine je prilagođen za formu trikoa. A radi scenskih efekata, žersej je zamenjen providnim tilom, a trake su od sjajnog crnog vinila. Geometrijski dizajn sa crnim prugama, je asocijacija za ambijent vitraža pariske katedrale.

Inspiracije futurističkom haljinom iz 1965. godine

Kako se ovaj Mondrianov motiv razvijao i postajao klasika, jačao je njegov uticaj i širio se. 1980. godine, sam Sen Loran ga je ponovo lansirao, na kostimu sa suknjom. Studijska skica br. 13, za kolekciju 1980. je u uobičajenom maniru Iv Sen Lorana, sa detaljnim uputstvima i priloženim uzorcima tkanina. Komplet, beli sako sa suknjom od crnog vunenog gabardena, je stilizovan ali kontrastnih efekata. Glavni komad je beli laneni sako sa replikom Mondrianove kompozicije.

Mondrianova slika Loranova haljina – Mondrianovo modernističko remek-delo širi se u okolni prostor.

Dobro je poznato da Sen Loran nije bio jedini koji je crpeo inspiraciju iz Mondrianovog slikarstva. Naprimer, italijanski modni kreator Frančesko Marija Bandini, interpretira karakterističan dizajn, ali menjajući mu ekstenziju. Varira forme odevnih kombinacija ali tako da se širi u prostor. Godine 1991, održao je izložbu posvećenu neoplasticizmu (termin koji je Mondrian koristio da opiše svoju apstraktnu umetnost).

Futuristički modeli na temu Mondriana. Frančesko Marija Bandini preuzima ovaj modernistički dizajn za odevne forme koje se istežu prema okolnom prostoru. Tri modela iz kolekcije ovog dizajnera za proleće/leto 1991.

Tako je stilizovana harmonija apstraktnog stila Pita Mondriana, sa čistim linijama i osnovnim bojama, redefinisala svet umetnosti u 20. veku. Ovaj inovativni i prepoznatljiv stil nije ostao samo u galerijama i muzejima, već je iskoračio u polje dizajna, posebno mode. Haljine Iva Sen Lorana su među slikovitim primerima preseka umetnosti i mode bile. Mondrian haljina je bila senzacija, ali uticaj ovog dizajna je nastavio da prožima svet mode. Od odeće, do dizajna modnog aksesoara, nakita.

Štaviše, danas se uticaj Mondrijanovog stila vidi u različitim oblicima vizuelne kulture, od geometrijskih uzoraka u tekstilnoj metraži, do minimalističke estetike modernog uređenja doma. Čak i u digitalnom dobu, u grafičkom i veb dizajnu.

Mondrianova slika Loranova haljina – Neoplasticizam, od kultnog statusa do masovne reprodukcije.

U savremenoj komunikaciji, reč inspiracija često služi kao finija zamena za prilike kad se radi o kopiranju. Mada su teorije neoplasticizma u tome isključive: Pitanje vlasništva nad idejom je nespojivo sa masovnim marketingom. A replike (brendirane haljine, majice, cipele…) ne podležu kulturološkim standardima već služe samo zadovoljavanju kupaca. Pošto mase, konzumirajući kopiju, ugrožavaju sjaj umetničkog dela, reprodukcija svakako utiče na neke aspekte kulturne vrednosti originalnog predmeta.

Kad je reč o geometrijskom stilu Pita Mondriana, jasno je da nadalje utiče na različite oblasti dizajna. Postao je klasika koja i dalje inspiriše dizajnere, na načine koji nastavljaju da slave njegovu umetničku viziju. Dakle, dok njegova platna možemo pronaći u muzejima, a njegov uticaj se može videti na modnim pistama kao i u privatnim garderoberima. Što svakako može značiti i da umetnost nije samo nešto što treba posmatrati već i živeti.

Konačno, ako se setimo Sen Loranovog „Sada mrzim Mondriana! Možemo li ga razumeti?“ A da razmotrimo i opasku „Mondrianovo ludilo u nameštaju, obući, uređivanju doma i još mnogo toga“! Da li razblaženi simboli neke mnogo veće ideje zaista predstavljaju inspiraciju? Možda sebi rešimo dilemu iz naslova – da li nas istinski impresionira umetničko delo ili kopije namenjene našem uživanju?

S poštovanjem,

srdačno, Branka o tekstilu