YSL dijalog mode i umetnosti – Iv Sen Loran, modni dizajner koji je strastveno voleo lepe umetnosti.

YSL dijalog mode i umetnosti – Ogroman uspeh Mondrijanove kolekcije označio je početak Iv Sen Loranovog dijaloga u kom je spajao umetnost i modni dizajn. Inspiraciju je crpeo iz širokog spektra umetničkih pokreta, uključujući impresionizam, pop art, kubizam i druge. Iz te inspiracije nastala su brojna remek-dela visoke mode.

Enterijer Muzeja Iv Sen Lorana u Marakešu, dragulja savremene muzejske arhitekture, takođe iznenađuje svojim dramatičnim konceptom izložbe, i pozorišnim ambijentom. LED tehnologija osvetljenja u crnom prostoru naglašava boje i teksture kultnih modela.

Iv Sen Loran (1936 – 2008), bio je genijalan dizajner, među najpoznatijima po oblikovanju mode od kasnih 50-ih do 90-ih. Generalno, njegovo stvaralaštvo je bilo posvećeno potrebama savremene žene. A odlikovalo se elegantnim, minimalističkim stilom. Međutim, umetnik celim svojim bićem, uvek je tražio i inspiraciju u remek-delima slikarstva. Iv Sen Loran je u modi stvarao nosiva umetnička dela, ekskluzivna, fascinantna, ali i kontroverzna! Jednom je ponosno izjavio: Moje oružje je način na koji gledam na svoju epohu i umetnost svog vremena.

YSL dijalog mode i umetnosti – Pop art kolekcija visoke mode jesen/zima 1966.

Fotografija Žan-Kloda Sauera sa izložbe Iv Sen Loran i fotografija najbolje izražava jedinstven odnos koji je kreator imao sa ovim medijumom i fotografima. U Pop art kolekciji 1966, Iv Sen Loran je predstavio ansamble inspirisane savremenim umetnicima. Šarolika i razigrana, kolekcija je odražavala želju Sen Lorana da modno odevanje učini što pristupačnijim. Nove živopisne haljine od vunenog žerseja su krasili motivi iz popularne umetnosti (crvene usne, obojena srca, forme u kontrastnim bojama). Zapravo je umekšavao granice između visoke mode i masovne kulture.

U Centru Pompidu su izložene instalacije kreacija Iv Sen Lorana, uporedo sa radovima modernih umetnika, među njima i slikarke Etel Adnan. Na sledećoj fotografiji, uz pop art haljinu iz kolekcije 1966. godine, je i serija njenih dela. Ovo je očigledan primer prenosa ideje kako za kompoziciju, tako i kolorit Sen Loranove haljine.

Dizajni Iv Sen Lorana, omaž pop-art seriji Toma Veselmana Veliki američki aktovi.

YSL dijalog mode i umetnosti – Fantazije o Africi i pariska modna scena.

Fasciniran umetničkim formama, živopisnim printovima i skulpturalnim frizurama, Iv Sen Loran je uneo afričke uticaje u visoku modu. Sa kolekcijom Bambara iz 1967. možemo reći da se Fantazija Afrike susrela sa pariskom modnom scenom. Taj susret je urodio dizajnima haljina u kojima se kombinuju pariske pomodne linije sa afričkim inspiracijama. Omaž skulpturama Bambara u Maliju možda najviše zrači elegancijom inspirisanom statuama, koje su stilizovane predstave vitkih žena šiljastih grudi.

Ova živopisna kolekcija laganih i providnih haljina, već na prvi pogled privlači pažnju intrigantnim transparentnim dizajnom. Kombinacije perlica se beskrajno variraju u složenim mrežastim strukturama. Serija kratkih večernjih haljina, omaž bambara umetnosti, osim nizanih perlica, ističe i ekscentrične materijale poput zlatne niti, rafije i slame. Ovi neobični efekti upućuju na veze sa tradicionalnim afričkim tehnikama.

Tekstilni materijali su prediva od crnog pamuka i svile. A na toj osnovi, dizajner razvija ornamentiku raznovrsnim oblicima perlica od prirodnih materijala, drveta, stakla, minerala. Ručno izvođeni mrežasti prepleti, sa ukrasnim nizovima perli, čine suptilne kontraste na efektnim modelima. Kauri školjka je bila omiljena u tradicionalnoj ornamentici. Osim što je prelep ukras, pridaju joj se i brojna simbolična značenja. Verovalo se da ima magijske moći. Dizajni kolekcije Bambara sadrže i nakit od plemenitog kamenja različitih boja. Što je u znak sećanja na nekadašnje moći stanovništva crnog kontinenta.

Sen Loranova haljina, eksponat muzeja, ali i kultni objekat umetničke fotografije.

Na modelu koji vidimo, preko golog stomaka je veoma redak mrežasti preplet sa nizovima crnih i zlatnih perlica. Dok su iznad i ispod stomaka gušće ukrasne strukture od svilenog prediva. Tako je egzotikom, YSL proslavio lepotu etničke odeće. A u visokoj modi je ovaj manir pretvorio u luksuz i šik. Primer je i ovaj kultni YSL dizajn, koji je deo postavke Muzeja, kao i ikoničan prizor u umetničkoj fotografiji.

A nakon čitave decenije revolucionarnog pristupa odevanju moderne žene, tek krajem 70-ih i 80-ih, Sen Loran se vratio najznačajnijim modernistima. I nadalje je godinama bio zaokupljen njihovim delima. Počev od kolekcije posvećene Pikasu 1979, ubrzo i Matisu i Ležeru, 1981.

YSL dijalog mode i umetnosti – Kolekcija posvećena Pikasu i Đagiljevu.

Dizajner se ponovo vratio dijalogu mode i umetnosti, 1979. godine. Jer se oduševio Pikasovim rešenjima za modele kostima i scenografije za balet „Parada“ iz 1917, prvi kubistički balet ikada. A ta inspiracija saradnjom Pabla Pikasa sa Sergejem Đagiljevim i Ruskim baletima, je trajala godinama. U ovom Iv Sen Loranovom periodu „inspiracije Pikasom“ nastaju modeli koji se ubrajaju među najuspešnije reinterpretacije dela u istoriji umetnosti.

Modna kolekcija sa brojnim svedenim haljinama naglašenih linija, sa jasnim odlikama Pikasovog kubizma, bila je dostojan Omaž Pikasu i Djagiljevu. A premijerno izdanje cele ideje je bilo 25. jula 1979. godine. Tada je Iv Sen Loran predstavio kolekciju za jesen/zimu 1979-80 u hotelu Ric u Parizu. Revija je primljena sa ovacijama publike.

Pikasov portret Nuš Elijar, žaketi Else Skjapareli i YSL

U okviru projekta Iv Sen Loran u Muzejima, kao deo stalne postavke Pikasovog Muzeja u Parizu, uključena je instalacija povodom Sen Loranove interpretacije Pikasovog kubizma. Pored Pikasovog portreta Nuš Elijar, iz 1937. godine, postavljen i žaket Iv Sen Lorana, iz 1979. (levo) Portret Nuš Elijar, Pikaso, 1937; i (desno) Žaket ili jakna, Iv Sen Loran, 1979. Na Pikasovom portretu, Nuš je u žaketu koji je dizajnirala Elza Skjapareli. A na reverima se jasno vide nakitne igle u obliku heruvima, koje je dizajnirao Žan Šlumberže, 1937. godine. Dakle, uz Pikasov portret izložen je Sen Loranov žaket, naravno, bez nakita. Pa se može pomisliti da su igle naslikane prema umetničkoj slobodi.

Međutim, to isključuje dokaz viđen ove godine (2025), na izložbi Vruće ružičasti bljeskovi, o dizajnerki Elzi Skjapareli, u Muzeju dekorativnih umetnosti u Parizu (na sledećoj slici). U ovom slučaju su uz Skjapareli žaket, izložene i igle za revere sa heruvimima. Ovaj prigodan nakit za kreaciju Elze Skjapareli izradio je pariski juvelir Žan Šlumberže, 1937. godine. Dakle, zaokružena priča bi bila da je Nuš Elijar nosila ukrasne igle, te je tako i pozirala Pikasu. Što je bio razlog da se tom prilikom izloži i nakit.

YSL dijalog mode i umetnosti – Pomodni arlekin

Crno-bela haljina Sen Lorana, takođe odražava Pikasov kubizam u kolekciji Omaž Pikasu i Đagiljevu. Svilena haljina direktno evocira estetiku arlekinovog kostima sa slike „Arlekin i žena sa ogrlicom“ iz 1917. godine. Ovde ekstravagancija kontrastnog dizajna nimalo ne oduzima od elegancije same haljine. Zapravo, predstavlja izraz Sen Loranovog oduševljenja Pikasovim apstraktnim slikarstvom.

YSL dijalog mode i umetnosti – Henri Matis i Fernan Leže

Zahvaljujući Matisu i Ležeu, Iv Sen Loran je 1981. godine učinio da pista postane galerija, gde se radosni fovizam Anrija Matisa susreo sa disciplinovanim kubizmom Fernana Ležea. Ako je Matis slikao slobodno, kao da se igra, a Leže precizno konstruisao dela, Sen Loran je dozvoljavao oba ova principa u odnosu na žensko telo.

I Nacionalni muzej moderne umetnosti (Centar Pompidu) je predstavio je jedan od upečatljivih primera dijaloga Iva Sen Lorana. To je prizor koja se sastoji od slike Anrija Matisa (Rumunska bluza, ulje na platnu, 1940) i dizajna Sen Lorana. Večernji komplet sa rumunskom bluzom, izvezenom svilenim koncem, šljokicama i perlama. Bluza od vunenog krepa u boji slonovače i suknjom od tamnog somota, sa tamnom somotskom suknjom i kaišem u kompletu, kolekcija jesen/zima 1981.

Evo slike Anrija Matisa pod nazivom Rumunska bluza iz 1940. Matis je naslikao ukrasni vez na bluzi kao efektnu stilizaciju. Uprostio je šaru, da bi naglasio rukave. Ali Sen Loran je iskoristio ovu sliku kao model za transformaciju etničke bluze u elegantan i prefinjen gornji haljetak.

Od Ležea je došla kubistička disciplina, najživopisnije izražena u večernjoj haljini Omaž Fernanu Ležeu (1981). Ona je istih tonova kao njegova kubistička slika Polihromni cvet (1936) i istoimena skulptura (1952), koja je izložena pored nje. Kao i slika, haljina je građena u smelim panelima crvene, kobaltne, žute i crne boje, isprepletenih geometrijskih oblika.

Sen Loran se još jednom suočio sa izazovom kubizma.

Kubistički umetnici, udaljavajući se od realizma, prihvatili su konceptualne dizajne. Voleli su da eksperimentišu sa smelim idejama, kojima je nadrealizam obilovao. Tim pravcem su osmislili novi način predstavljanja sveta, kojim se Sen Loran inače oduševljavao. Crpeći te ideje, 1988. godine, stvorio je seriju svečanih ogrtača i jaknica. sa raskošnim vezenim motivima muzičkih instrumenata i ptica Žorža Braka. Luksuz kolekcije je u primeni raznovrsnih tehnika umetničkog veza, po motivima muzičkih instrumenata i ptica. Motivi ptica su majstorski izvedeni, slobodnih obrisa sa krilima u letu, prateći Brakovu likovnost.

YSL dijalog mode i umetnosti – skulpturalne haljine na teme muzike i ptica.

Iv Sen Loran, za kolekciju gotove odeće, proleće/leto 1988, crpi inspiraciju iz Brakovih prepoznatljivih kubističkih poteza četkicom i njegove fascinacije pticama. U seriji od preko stotinu modela, inspirisan kubističkim umetnicima, YSL dekonstruiše oblike i dizajnira 3D kreacije. Spajajući koncepte skulpturalnosti, prilično se zaigrao. Te kreirao ekscentrične večernje haljine sa Pikasovim instrumentima, dok oko žene obleću Brakove ptice. A venčanica (prototip) u istoj kolekciji, na temu ptica je prefinjenog dizajna. Haljina je od pamučnog tila, ptice su počast Žoržu Braku, a čine ovu kreaciju ekstravagantnom i poetskom.

Žaketima suncokreti i irisi, prema slikama Vinsenta van Goga, YSL je još jednom iskazao strast prema umetnosti.

Večernju jaknu sa suncokretima, YSL je kreirao podražavajući jarko-žuti kolorit i teksturu slike Vaza sa petnaest suncokreta, iz 1888, poslednje u seriji suncokreti. Dizajn je remek-delo nastalo iz saradnje Sen Lorana i Fransoe Lesaža.

YSL dijalog mode i umetnosti – Pjer Bonar i haljine impresionističkih printova.

Pjer Bonar (1867 – 1947) jedan od osnivača post-impresionističke grupe Le Nabi, uticajan je na prelazu ka modernizmu. A Sen Loran je u svojoj poznoj fazi voleo njegove blistave šarene slike. Birao je naslikane pozadine scena i pravio replike, kao uzorke za printove svojih materijala. Tako je u sezoni proleće/leto 2001, brend YSL bio preplavljen nežnim, veselim haljinama sa printovima pastelnih uzoraka inspirisanih platnima Pjera Bonara.

Gore, levo: Park (Le jardin), oko 1937. Muzej moderne umetnosti, Pariz. Desno: Modeli YSL, inspirisani umetničkim delima Pjera Bonara (bluza i suknja od organdina) kolekcija proleće/leto 2001. Muzej Iv Sen Loran, Pariz.

YSL dijalog mode i umetnosti – satenske haljine u harmoniji sa jarkim koloritom murala Raula Difija

Ovo je instalacija u Muzeju moderne umetnosti u Parizu. Haljine Iv Sen Lorana su usklađene sa muralom Moć elektriciteta slikara Raula Difija, povodom Svetske izložbe u Parizu 1937. godine. Zapravo, tri satenske haljine Sen Lorana iz 1992. godine nemaju direktnu vezu sa Difijevim ogromnim muralom. Ali je moguće da inicijalna ideja za satenske haljine potiče od jarkih boja zidne slike. Bilo kako bilo, evo jedne upečatljive instalacije za jubilej.

Stilizovane, elegantne YSL haljine po uzoru na pop art Viktora Vazarelija.

Po ovoj instalaciji u Centru Pompidu, YSL haljine se čine uravnotežene sa geometrijskim apstrakcijama Viktora Vazarelija (1908—1997). Haljine su duge ili srednje dužine, tamnije, mirnih linija sa geometrijskim šarama. Odlikuju se stilizovanom elegancijom čistog pop-arta.

2022 – Jubilej, 60 godina brenda YSL (1962-2022) u prestižnim muzejima Pariza.

Na pariskoj kulturnoj sceni je 2022. godine realizovan projekat odavanja počasti proslavljenom stvaraocu. Sveobuhvatni projekat, pod zajedničkim nazivom Iv Sen Loran u Muzejima, predstavio je seriju tematskih instalacija u šest vodećih pariskih muzeja (Centar Pompidu, Muzej moderne umetnosti u Parizu, Muzej Luvr, Muzej Orsej, Nacionalni muzej Pikasa-Pariz i Muzej Iv Sen Loran Pariz).

Istovremena realizacija prigodnih postavki u ovim muzejima se poklapa sa 60. godišnjicom prve revije visoke mode brenda YSL (29. januar 1962 – 29. januar 2022). Povezani koncepti postavki iz različitih uglova ističu umetnički i kulturni značaj Sen Loranovog rada; njegovu fascinaciju umetnošću, njegov kreativni entuzijazam, pa čak i njegovu opsesivnu preciznost u procesima izvođenja. Već sa prvom kolekcijom svog brenda, 1962. godine, Iv Sen Loran je uspostavio viziju i stil koji će odrediti njegovu karijeru, sve do povlačenja 2002. godine. Tokom četiri decenije modnih transformacija, svojim kreacijama je reagovao na kulturne i socijalne prilike. Ali uvek je naglašavao svoju ljubav prema umetnosti, gde je uvek nalazio inspiraciju.

Na kraju bih zaključila:

Bez obzira koje ili čije bi umetničko delo transponovao, Sen Loran je zasigurno bio modni dizajner koji nije samo integrisao umetničke koncepte u svoje modne dizajne. Štaviše, isticao je značaj moderne umetnosti ne samo za modu, već i za umetnost uopšte. Karijera Iv Sen Lorana je pokazala da ne postoje granice između modne odeće i umetnosti. Već je svojim konceptima jačao kreativne mostove između njih.

Do sledećeg puta, kad nameravam da rezimiram temu o Sen Loranu sažetim prikazom ključnih doprinosa odevanju njegovih savremenica.

Do tada, Srdačno, Branka o tekstilu