Zašto ženе nosе maramе?– Kompleksan koncept izložbe, vizuelno i značenjski, izvodi zaključke i pokreće pitanja. Po mom uverenju, autorski tim je odlično predstavio načine čitanja značenja marame i njenih različitih primena. Autorke izložbe su ogolile stereotipe, pripisivanja, razgraničenja i niz različitih uglova gledanja. Pokazale su moć komada platna da pokrene pitanja društvenog položaja žena (predrasude, nejednakosti, često diskriminaciju); takođe su ukazale na pravo žene na slobodu izbora sopstvenog izraza. Pravo da marama ostane deo ženine intime, ravnopravno, uz sve modalitete funkcija kulturnog označavanja.
Zašto ženе nosе maramе? Dugo sam smišljala kako da podelim utiske o pokrivanju žene maramom. One što iskazuju odnos žene i njene marame na jednoj strani, zatim prema volji muža, porodice, kolektiva, ili prvenstveno Svevišnjeg. Sležu mi se utisci a nasuprot tome je kovitlac ideja sa kojima treba da se izborim da bih pisala. Iskreno ili prvenstveno informativno? Konačno se vraćam ideji što mi se javila na „licu mesta“ u atmosferi postavke. Naime, pokušaću da izvučem i naglasim one momente što su me podstakli da pišem. A posebno sam motivisana nakon saznanja o aktivnosti koju pokazuje lista izložbi Regionalno-međunarodnog Muzeja ženske kulture.
Treba istaći spontani doživljaj žene pod maramom, ali i njeno suštinsko značenje za zabrađenu osobu
Kod niza predmeta i prizora na Izložbi doživljavamo veoma dirljivu spontanost. Ali je takođe važno i izraziti suštinsko značenje marame za njenu vlasnicu, neku izjavu, saznanje, zapažanje, autentičnu scenu… Prebogat sadržaj postavke pruža uvid u oblike i likovnost marama, načine proizvodnje, lokalne specifičnosti. Međutim, sve sabrano pokazuje posebne svetove ukrašenih, pokrivenih ili maramama umotanih žena.
Rado biram intimističko razumevanje žene pod maramom. Organizovaću par tematskih celina: Marama u regijama Nemačke i Evrope; Kod imigrantkinja raznorodnog porekla i geografskih miljea; U susretima sa autentičnim tradicijama azijskih i afričkih sredina; Moju fascinaciju saznanjima o nekim primerima iskustava upoznavanjem meni malo poznatih kultura udaljenih svetova Latinske Amerike; Zatvoriću krug na našem terenu, kroz udeo Muzeja domaćina i priču o starim ritualima oko kose i ubrađivanja žena u Vojvodini.
Zašto ženе nosе maramе? – Saznaćemo iz postavke „Marama kao kulturni označitelj” koju sam predstavila u prethodnom postu
Margarete Erber iz Nojkirhena u Gornjoj Frankoniji
G-đa Erber, Nemica iz Nojkirhena u Gornjoj Frankoniji je privržena, ne samo marami već i nošnji. U talasu modernizacije posle rata, na kratko je skinula maramu ali joj nije prijalo. Kako je imala dosta tradicionalne garderobe a i mužu se tako više dopadala, vratila se svojoj nošnji. Pozirajući je objašnjavala funkcije svojih marama. Od obične za svaki dan, kako se zimi vezuje napred ispod brade, a leti nazad za potiljkom. Dopada joj se šarenija, slobodnije slaganih boja i dezena.
Prazničnu vezenu maramu čuva je od 1933. godine, kao dar od kume za konfirmaciju. Te, 1985. godine, g-đa Erber je išla u crkvu pokrivene glave. Ali je, očito pred velikom odlukom, napomenula da će na leto verovatno skinuti maramu. Mene bi iznenadilo, jer žene u relativno poznijim godinama retko prave tako drastične promene.
Barbara Šlajher iz Retenbaha u Frankoniji
G-đa B. Šlajher iz Retenbaha u Frankoniji je takođe u nošnji, maramu je stavila ovlaš, tako da joj se napred vidi kosa, a vezala je ispod brade. Ona odaje lep prizor subotom na pijaci u Nirnbergu, gde prodaje cveće i začinsko bilje. U njenom rodnom selu žene još nose marame i nošnju, ali u Retenbahu, gde živi veoma retko.
.
Svesna je da starinska marama nestaje sa njenom generacijom. Od 17 drugarica, sa krizme u 7. razredu, jedino ona još nosi tradicionalnu odeću. Dok na selu, žene zadržavaju marame u svakodnevnom odevanju i nakon skidanja nošnje. Kao i prazničnu maramu koja je još uvek prisutna u svečanom odevanju Frankonije.Međutim, g-đa Šlajher svoju svečanu vezenu maramu nosi još samo prilikom rituala o velikim praznicima.
Gospođa Margarete Derfus iz Klajnzendelbaha u Frankoniji
Na blagom nasmešenom licu lebdi misao: „Da, moje male marame“
G-đa M. Derfus iz Klajnzendelbaha u Frankoniji, je postarija, obučena u svakodnevnu tradicionalnu odeću od pamučne tkanine tipičnog dezena. Na glavi joj mala marama vezana ispod brade. Blago lice sa osmehom gde lebdi misao: Da, moje male marame… koju čini mi se upuće i samoj sebi.
Zatim sledi jezgrovita istina: Ako neko ne zna šta da pokloni ženi za rođendan ili Božić, redovno će biti marama. Objašnjava da se mogu kupiti u radnji u Erlangenu ili na pijaci u Forhajmu.
A mene je ostavila u dilemi. Da li smatra maramu uvek poželjnim poklonom i nakon rituala konfirmacije? Ili nešto sasvim drugo, rutinska kupovina a ne izbor za određenu osobu. Čine se verovatna oba tumačenja.
Elizabet Mileger iz Bad Išla u Gornjoj Austriji
U vreme kad je postalo poželjno isticati tradicionalni etnički identitet, E. Mileger iz Bad Išla u Gornjoj Austriji je bila jedina koja je još nosila i poznavala tradicionalno povezivanje marame. Uz svečanu nošnju je nosila crnu svilenu maramu. Ta privrženost joj je donela veliki značaj u lokalnoj sredini. Postala je odlična instruktorka za obuku mladih žena da vezuju tradicionalne marame.
Učila ih je da oblikuju crnu svilenu maramu u ukrasno oglavlje. Kako da uredno obaviju bočne krajeve u čvrst kolut oko glave, dok slobodan kraj nazad dopire do ispod pojasa.
Sa udajom je donela maramu kao nasleđe od bake. Ali tada nije znala da je veže, već je naučila gledajući svekrvu. Kad je jednom dobro uvezala, nadalje je čuvala tako oblikovanu i stavljala kao kapu. Ali pamti da je baba sebi redovno iznova vezivala. Nagnula bi se napred, upirući glavom o neki oslonac sama lepo oblikovala maramu. Pokrila je glavu od konfirmacije, sa 15 godina.
Zašto ženе nosе maramе? – U frankonijskoj narodnoj nošnji
Do kraja 19. veka, žene su uglavnom prestale da nose istorijski tip frankonijskog oglavlja. Retko se vezivala bela “rogljasta” marama u svečanom odevanju. Mari Spatz, iz Nojnkirhena se seća da je njena majka nosila belu rogljastu kapu 1936. godine, za pričest Marijinog mlađeg brata. Tada je majka poslednji put stavila „rogljastu“ kapu. Do ped kraj 20. veka, posebno među starijima, trajao je noviji stil nošenja prazničnih, kao i radnih marama. Žene su nosile svečanu, izvezenu crnu svilenu maramu. Takva se nosi i danas na selu, o praznicima, za crkvu. Povezuje se nazad na potiljku.
Vez svečanih marama gospođe Luitgard Birmajer kao doprinos vrednovanju Frankonijskog nasleđa
Vremenom iz frankonijske nošnje nestaju stariji tipovi pokrivala za glavu. Za ritualne namene ih zamenjuje praznična marama od svilenog satena sa vezenom cvetnom ornamentikom. Na izložbi su predstavljeni radovi Luitgard Birmajer iz Heclsa kod Forhaima. Počela je 1950. godine, tako što je vezla za svoje rođake i poznanice. Njena veština i posvećenost isprva nisu dobijale odgovarajuću nadoknadu. Ni sama nije mogla da odredi realnu cenu. Jer naprimer, za vez cvetića utroši sat vremena, što nije mogla da naplati po ceni rada. Na sreću, zadovoljne “mušterije” su njenu procenu značajno uvećavale.
Izložena marama je nastala oko 1975. godine. Na crnom svlenom satenu je vezena suptilno nijansirana cvetna kompozicija. Vezilja je koristila mustre koje su podražavale starinske bidermajerske šeme.
Rođena u Transilvaniji (Rumunija) izbegla u Nemačku 1944. godine
Marija Moldovan, Švabica iz Transilvanije, živi u Štajnahu
Blag i vedar zraz lica mlade žene sa fotografije ne nagoveštava njen budući životni put. Rođena u Transilvaniji, 1920, udata 1938, izbegla je u Nemačku 1944. godine. Od aprila 1945. godine je nastanjena u Štajnahu. Posle rata, radi uklapanja u novu sredinu, skinula je maramu.
Zašto ženе nosе maramе? – G-đa M. Moldovan setno opisuje kako su kod kuće (Transilvanija) sve žene nosile lepe marame, šarene, najvše cvetne. Bile su priljubljene uz čelo, vezivane nazad, osim zimi po hladnoći. Tada vežu ispod brade.
Po dolasku u Nemačku i bavarskim seljankama, koje su sretale u gradu na pijaci, su se dopale njihove nošnje i marame. Međutim, kad se teška srca ošišala (1949. godine) ni marama joj više nije lepo stajala. Odlučila je pod uticajem muža koji je želeo da se drugačijim odevanjem uklopi u novu sredinu. Ali se teško navikla da ide gologlava sa modernom frizurom.
Plavo bojene marame žena Lendlera, etničke grupe poreklom iz Austrije, u Transilvaniji
Pripadnici etničke grupe Lendlera, saksonskog porekla, doseljeni su u 18. veku, iz Salckamerguta u Austriji. Muzejska istraživanja su prepoznala indigo štampu kao jedno od tipičnih obeležja njihove tradicije.
Među ženskim maramama se izdvaja tamnoplava, sa belim uzorkom, rađena varijantom indirektnog farbanja. Štampana šara nastaje zahvaljujući nanesenoj zaštitnoj pasti, štampanjem kalupom sa reljefnom mustrom, na neobojenom platnu. Nakon farbanja u rastvoru indigo boje, pasta će se ukloniti mehaničkim otiranjem i ispiranjem. Uzorak u originalnoj beloj boji ostaje kao negativ na tamno plavoj podlozi.
Zašto ženе nosе maramе? – Upotreba marame, oblikovanje i načini povezivanja zavise od: životnog doba žene, bračnog statusa, doba godine, radnih dana ili praznika. Udate žene omotaju pletenicu oko glave, sa nazivom „Gretel frizura“. Povrh toga nose marame, ukrasno presavijene i vezane na potiljku. Zimi se marama vezuje ispod brade. Za Konfirmaciju, devojka dobija prvu plavo bojenu maramu, ali sa dve ivice obrubljene crvenim koncem. Ona bi se veoma dobro pobrinula da ovaj statusni simbol bude dobro istaknut.
Istaknuću još činjenicu da pokrivanje glave maramom postaje obavezno kod devojaka počev od krizme (obred potvrde prijema u hrišćanstvo). Prvu maramu je tradicionalno kupovala kuma ili porodica devojke. Ukoliko ne, sama je morala kupiti od svoje skromne nadnice.
Sada, na završetku prvog dela ove mini-serije, nadam se vašoj skoroj poseti sa sledećom epizodom na temu: Zašto ženе nosе maramе?
S poštovanjem, Branka o tekstilu
Pišeš tako da me privučeš da čitam i o stvarima o kojima nisam ni razmišljala, nisam ni mislila da će me zanimati…eto,jedan “ komad tkanine“ ,običan komad tkanine a toliko informacija i zanimljivih činjenica …stvarno sam uživala čitajući.Biće to jedna odlična,odlična knjiga…kad sve ove svoje tekstove ukoričiš.Ove sa bloga .Jedva čekam,stvarno!I da mi napišeš posvetu❤️
Draga moja, dajem svoj maksimum. Drugi post sada stavljam u W.Press, izlazi za par dana. U međuvremenu sam napisala prvu verziju. To je stručna, sledeća ide reader friendly – zavođenje. Sporo ide, a imam mnogo tema i građe na čekanju, ali će potrajati. Plus stalno nove atrakcije za postove u budućnosti. Marama je važna zbog glave (po tradiciji) što savremeni influenseri malo smetnu s uma. Pozdrav