Umetnost i odevanje praistorijskih epoha
Ukrašavanje tumači odevanje praistorije na primerima antropomorfnih predstava odeće izumrlih kultura. Najstarije poznate informacije o odeći i nakitu su iz paleolita, 25 000 godina pre nove ere. Pojavljuju se nadalje kroz celu praistoriju.
Predstave odeće urezane na praistorijskim figurinama su prvi izvori podataka o tekstilu i odevanju. One ukazuju na to kako je izgledala odeća različitih odavno nestalih kultura čoveka. Najstariji, prvi poznati prikazi odeće urezivani su na keramičkim figurinama iz starijeg kamenog doba. Mogu se pratiti tokom čitave praistorije.
Prvi poznat prikaz dela odeće je na figurini Venere iz Lespija, na jugu Francuske. Potiče iz doba oko 25.000 godina pre nove ere. Zatim se pojavljuju i prvi materijalni tragovi.
Ukrašavanje tumači odevanje praistorije – figurina Venere iz Lespija
Venera iz Lespija je nazvana po gradu u blizini lokaliteta gde je otkrivena. Antropomorfna figura od slonovače predstavlja nago telo žene. Nastala je u gravetinskom periodu, a otkrivena 1922, godine u pećini Ride, na jugu Francuske. Kip je visok približno 15 cm, isklesan od dela kljove slonovače. Međutim, oštećen je prilikom iskopavanja.
Na telu ove paleolitske Venere, pozadi, ispod gluteusa je reljefni prikaz pregače. Odevni komad je sastavljen iz dugih resa od debljih upredenih niti (Čuva se u Muzeju čoveka, fr. Musée de L`Homme, Pariz). Ekspert za arheološki tekstil Elizabet Vejland Barber tvrdi da je na statui najraniji pronađen prikaz upredene niti.
Ukrašavanje tumači odevanje praistorije – raskošna odeća i nakit Kličevačkog idola
Kličevački idol iz srednjeg bronzanog doba, je otkriven u selu Kličevac kod Kostolca. Ubrajan je među najznačajnije arheološke nalaze u ovom delu Srbije. Bio je prvi poznat idol tog tipa na ovim prostorima, otkriven 1881. godine.
Idol predstavlja žensku figuru od gline, Boginju majku, zavetni dar. Prikazuje ženu u karakterističnom kompletu odeće. Otkani bogato ukrašen pojas “tkanica”, preko suknje a napred ukrasno tkana pregača vezana o pojasu. Skupocena odeća i nakit ‒ ogrlica, amulet, privesci što vise na pojasu ‒ ukazuju na odevni tip žene višeg staleža.
Na lokalitetu je pronađen u urni sa posmrtnim ostacima pokojnice. Međutim, bombardovanje Beograda tokom Prvog svetskog rata je uništilo i Narodni muzej. Kao i ostali eksponati, idol je raznet u komadiće. Muzealci su pronašli dva fragmenta koje ukrašena površina zasigurno potvrđuje. Sada postoji rekonstrukcija napravljena zahvaljujući sačuvanim crtežima obe strane figure, prednje i zadnje.
Ukrašavanje tumači odevanje praistorije – haljina i pregača žene iz V veka p.n.e. Beletinci, Srem
Antropomorfna figurina, prvobitnog oblika ženske figure od koje je sačuvan donji deo, visine 7 cm. Vinčanska kultura, iz 5 og milenijuma pre nove ere, Beletinci, Srem (Muzej Vojvodine, inv. br. AP 7079)
Ovaj muzejski predmet je od gline fine fakture. Statueta predstavlja ženu u dugoj haljini, efektno ukrašenoj u donjem delu, sa tkanom pregačom. Gornji deo predmeta nedostaje. Sačuvan, ukrašeni donji deo je crne boje, uglačane površine.
Ispod pojasa je naročito bogat ukras koji prikazuje odevne komade i njihovo ukrašavanje. U donjem delu figurine je prikaz odeće u plitkom reljefu. U linearnoj ornamentici su sačuvani tragovi ispune belom i crvenom bojom. Ova verovatno platnena haljina je ukrašena kombinovanjem krugova, lukova i efektima špiceva.
Pregača je vezana preko haljine, prekrivajući veliku središnju površinu. Tako se vizuelno izdvaja na skutima haljine. Umetnik je istakao pregaču tačkastim ubodima. Moguć način izvođenja ornamentike na takvim komadima mogao je biti vez tufni na tkanom platnu.
Po mom mišljenju
Muzej Vojvodine, sa kompleksnom koncepcijom, daje širok okvir istrživanjima kulturnog kontinuiteta. Zato što vreme nastajanja sačuvanih muzealija pokriva ogroman vremenski raspon u razvoju kulture čoveka. Naprimer, arheologija vas mami u traganja za korenima teme koja vas zanima. Uživala sam u prednostima saradnje sa kolegama koji se bave različitim kulturnim epohama.
Ovde bih volela da ispredam pričice koje uvezuju zanimljive pojave i teme o razvoju tekstilne kulture. Tražim načine za upoznavanje, kako udaljenih prostora, tako i daleke i bliže prošlosti, od prapočetaka, sve do današnjice. Tako priča može teći iz različitih izvora, u suvislu celinu. Iz ove vremenske perspektive želim odgovore na pitanja veza i uticaja koji su kulturu odevanja učinili ovakvom kakva je danas.
Po tome mi je bliska Marija Jovanović, arheološkinja. Dogodilo se da obe krajem radnog veka, priredimo izložbe na temu tekstila. Ona o odevanju u praistoriji, a ja o starinskim tkanjima, nastajalim tokom 19. veka.
Toplo vam preporučujem vam knjigu M. Jovanović: Gospodari gline i žita, izdanje Muzeja Vojvodine, Novi Sad 2011. Mene je privlači britkim razumevanjem ali i slikovitim jezikom kojim dočarava davne svetove.
Autorka nas u predgovoru pita: Možete li da zamislite haljine kakve su nosile žene pre nekoliko milenijuma?
I sama odgovara: Nosile su prve elegantne haljine, sa lepim detaljima i vrlo dekorativnim nakitom. To su bile neolitske dame koje su svojom jednostavnošću, stilom i lepotom osvojile prostor od Karpata do Anadolije…
Očekujem Vaše predloge
S najboljim željama, Branka o tekstilu