Tekstilije muzeja Gvozdene kapije – Muzeološke fascinacije u obilascima postavki od sredine 1970-tih, do današnjih dana, pamtim kao slike od juče. Takav je rimski lokalitet Drobeta u Turn Severinu i Muzej Gvozdene kapije, nastao 1912. godine, koji sam ponovo videla u punom sjaju prošlog leta, 2022. Tako sam ogroman grad Turn Srverin, smestila samo u svoj doživljaj Muzejskog kompleksa.
U nastavku frontalnog dela dvojnog zdanja je Postavka etnografije i narodne umetnosti. Tu je predstavljeno kulturno nasleđe visoke estetske i dokumentarne vrednosti tradicionalne kulture regiona Mehedinci. Zbirke običaja, pokućstva, alata za rad i predmeta narodne umetnosti, uz ilustracije i tekstove u savremenoj postavci, oslikavaju tradiciju ovog kraja. Veliki deo eksponata je na listi nacionalnog kulturnog nasleđa.
Provodila sam dane kupajući se u Dunavu (Kladovo) sa pogledom na ružnu industrijsku zonu Turn Severina. Ali odavno znam za atrakciju koja se ne propušta. Za manje od pola sata, sa suprugom sam stigla u Muzej. Po srdačnom prijemu osoblja u modernoj zgradi, uputili smo se prema obnovljenim postavkama poznatog mesta.
Tekstilije muzeja Gvozdene kapije – nekoliko zanimljivosti iz etnološke postavke
Odevanje graničnih područja karakterišu analogije. U ovom slučaju po neka osobina delova kompleta nošnji. Osnovni odevni tip je zastupljen i kod Rumuna u Vojvodini, Vlaha Istočne Srbije; ali i drugih etnikona.
Na detalju (desno) je pojas „tkanica“ uobičajen deo većine balkanskih seoskih nošnji; a plisirana suknja svečani haljetak u srpskim, a posebno šumadijskoj nošnji; dok je tanan svečani veo karakterističan u oglavljima određenih panonskih sredina.
Levo: Komplet nošnje Rumunke, oblast Mehedinci: bluza ukrašena vezom, tkani pojas, plisirana suknja i svečano oglavlje;
Desno: detalj sa prethodne fotografije.
U muzejima se širi praksa nošenja zaštitne obuće. Tako i ja obuvena gledam izložen luksuz odevanja, u bluze sa skupocenim vezom i svečane velove od tanane svile. Njihov sjaj deluje kroz staklo vitrine, što je i standard u muzeologiji. Tekstilu se održava mikroklimatska ravnoteža… Iznenađuje me što domaća proizvodnja svile tu ima dugu ukorenjenu tradiciju. Dospela sa Istoka „putem svile“, ovde je potvrđena (za period od 10. do 13. veka). Zatim, u potpisima sam zapazila da je naziv za veo isti na rumunskom i engleskom „borangic“.
Materijalne analogije registruju razvoj i širenje jednog kulturnog fenomena
Dimitrie Kantemir, još 1792. godine u „Opisu Moldavije“, piše o skupocenim svilenim šalovima, što se daruju na svadbama. Svečano oglavlje tankog svilenog tkanja, kao naziv i tradicija opstaje kroz tursko doba, a u ruralnoj kulturi sve do danas.
Ovde prikazana marama je od tanke svilene tkanine „borangic“ i bluza sa vezom, obe potiču iz zapadne granične oblasti Rumunije, Mehedinci.
Veo je u tehnici tkanja sa „zlatnim“ nitima u osnovi i prugama od punije svile u potki; A na bluzi je prefinjen vez „zlatnim“ nitima i šljokicama sa staklenim perlicama.
Kakav luksuz seoskih žena nekadašnjih vremena!
Povezala sam pojavu sa tradicijama Srbije i Vojvodine, u lokalnim sredinama u kojima su poznata svečana glavlja pod nazivima burundžuk ili ubrađaj. Što sam opisala u ranijem postu ovog bloga.
Geometrizirani uzorci i slobodna figuralna ornamentika
U sali sa ćilimima upoznajemo maštovitost rumunskih tkalja. Među mnogobrojnim primercima možemo razlikovati dve grane razvoja tehnike, odnsno ornamentike narodnog ćilimarstva: 1. Tkanje ćilima po geometrizovanim šarama; 2. Slobodnijim izvođenjem figuralne ornamentike.
Prvi tip kompozicije, beskrajna šara se smatra primarnim sistemom modelovanja u razvoju ćilimarstva. Ovaj primer sa rombovima se širi skoro svuda gde i ćilimarstvo. Kompozicija je poznata u vizantijskom svetu, kod Kopta, u Evropi i Jugozapadnoj Aziji. Popularan je i kod Srba, sa nazivom „na kola“.
Kod drugog primerka (desno) su slobodno komponovani motivi univerzalne simbolike ili intimnih značenja. Ovo je „naivna“ figuralna kompozicija, simetricna u odnosu na horizontalnu prugu trojnih grupa slezovih cvetova; zatim, su povorke živine i drvo života u horizontali.
U izvođenju kompozicije sa rombovima, na mestima smene boja je ujednačeno primenjivana varijanta ćilimske tehnike klečanja sa prorezima. Minimalni prorezi se nižu po dijagonali, a ornamentiku odlikuju blage kosine.
Izvođenje figuralne ornamentike je potpuno podređeno linijama polihromnog sadržaja kompozicije. Potka jedne boje se vraća po šari, oko zadnje osnovine niti, a sledeća boja nastavlja oko susedne niti. Tako se stvara vertikalni prorez među nitima osnove. Linije ornamentike mogu biti vertikalne, kose ili slobodno oblikovane po šari…
Tekstilije muzeja Gvozdene kapije – Domaći razboj, najsloženiji tradicionalni uređaj za ručno tkanje
Zar vam ne izgleda čudno prisustvo ovako arhaične drvene naprave? Kada ste okruženi raskošem oblika i boja. Takođe, znajući da su na takvoj spravi otkane tekstilije, tehnički i estetski vrhunska dela.
Tkalje, povijene za razbojem su sizifovski strpljivo, prebirale i umetale prstima raznobojne niti u veličanstvena tkanja. Žene su same tkale sve što je bilo potrebno domaćinstvu.
Unutra, u Muzeju smo proveli sve vreme višečasovne kiše. Ali po izlasku se razvedrilo, pa smo prošetali kroz okupan rimski kastrum sa pogledom, daleko preko Dunava, prema Južnim Karpatima Srbije.
Nadam se da sam dočarala koliko je Muzej Gvozdene kapije u Turn Severinu poseban kulturno-istorijski kompleks. Ukoliko sam i približno uspela pobudiće zanimanje svakog od 7 do 77+. Zato ga svesrdno preporučujem jer je zaista vredan pažnje.
S poštovanjem, Branka o tekstilu
