Muzej folklora Makedonije Solun – A ako se dosađujete u muzejima, iznenadićete se nakon iskustva u FEMM-Th (Muzej narodnog života i etnologije Makedonije i Trakije), iz više razloga:
Solun Muzej Folklora Makedonije – Ako mislite da muzeji nisu zabavni, grešite iz više razloga: Jer je na Aveniji Vasilis Olgas 68, FEMM-Th idealno mesto gde možete predahnuti nakon šetnje mondenskom solunskom obalom. Oaza koja hrani mozak novim senzacijama od kojih neke ponesete da ih se setite. Kao što ja činim.
Možda prvo u finom kafeu (gratis flaša vode i wi-fi) u prekrasnoj muzejskoj bašti, ili opustiti se po završetku obilaska.
Za početak, ovde nalazite arhitektonski biser, neoklasicističku vilu Modiano, sedište Muzeja Folklora i Etnologije, tradicije Makedonije i Trakije. Ukoliko uđete, oduševiće vas interaktivna postavka o privređivanju i odevanju tokom 19. veka. Doživela sam poučnu i uzbudljivu predstavu. Tu je niz fascinantnih automatizovanih modela koji rade kao u prošlosti. Kao Muzej narodne kulture, razume se da čuva i izlaže obilje tradicionalnih nošnji.
Spolja: Villa Modiano, dragulj graditeljstva, iz 1906. godine, delo je arhitekte Eli Mondiana, za rođaka, bankara Jake Mondiana. Građen u stilu eklektike, sa ukrasnim elementima od kovanog gvožđa, primesama novog stila, secesije. Dok će unutra, posetioci doživeti stručno preciznu, poučnu postavku sa uzbudljivim sadržajima. Tradicionalne poslove će doživeti kao vremeplov, uključivanjem automatizovanih uređaja koji pokazuju upotrebu takvih mašina u prošlosti. Sve u svemu, bićete na dobitku ukoliko se odlučite da ga posetite. Bilo zbog zbog upoznavanja bisera istorijskog graditeljstva ili neprocenjivog kulturnog nasleđa.
Stalne izložbe FEMM-Th pokazuju i tumače osnovne potrebe čoveka za hranom, skloništem i odevanjem
Za sada su opremljenne dve tematske celine: Mlinovi Makedonije i Trakije od 2003. godine i 2005. godine, Tradicionalna nošnja Makedonije i Trakije, 1860-1960. Na dva preostala nivoa su u pripremi teme, o ishrani i stanovanju.
Prva faza, sa akcentom na funkcionalnim modelima radnih uređaja, realistički predstavlja kulturološki skok kojim su mašine na vodeni pogon zamenile ručnu snagu u preradi hrane, staništa i odeće. Tekstilni procesi su meni posebno zanimljivi, jer prikazuju poslove svim muzeološkim sredstvima (muzejski predmeti, fotografije, crteži-rekonstrukcije faza radnih procesa, tekstovi, digitalni efekti kao i simulacija pokretačke sile).
Uvod o ručnoj preradi vlakna u nit i osnovu za tkanje, uz alatke tumači i precizno ilustruje tekstilni proces. Počevši od ručne obrade vlakana u nit, premotavanja prediva i polaganja osnove do kompilacije sa delovima razboja u grafičkoj rekonstrukciji tkanja.
Domaćin je aktivirao uređaje za doradu vunenog sukna valjanjem; kao i prekrivača čupavaca. Prvi je, upola umanjen model uređaja za završnu obradu tkanine. To je simulacija vodopada konstruisana na osnovu istraživanja postrojenja na terenu. Donji deo uređaja je za tretman dorade vunene tkanine. Tu u posudi se pred našim očima, čupava prekrivka prevrće u uzburkanoj vodi. Proces će trajati sve dok se pramenovi izravnaju, vlakna slože, tkanje zategne, a vuna postane mekana i pahuljasta.
Solun Muzej Folklora Makedonije – Netkane pregače Sarakačanki
Naročitu zanimljivost za ovu za Belešku sam pronašla, na gornjem spratu, u postavci sa nošnjama. U odeljku Centralne i Istočne Makedonije, uočila sam karakteristike odevanja Sarakačana. Sa druge strane, po tekstovima D. Antonijevića, već sam poznavala ovaj fenomen netkane vunene pregače sa snažnom simbolikom vezene ornamentike. Međutim, valjanje već otkanog sukna je razvijen zanat u ovčarskim zajednicama severa Grčke. I pored toga, Sarakačanke su pravile golim rukama čak i filc, netkani materijal za svoje pregače. Žene su trljanjem dlanovima presovale neopranu vunu, dodajući loj ili ovčije salo. Ovaj ručno valjani netkani filc se smatra najstarijom vrstom tekstilnog materijala.
Možete li zamisliti narod koji stalno putujuje u potrazi za pašnjacima, pod nebom? Muškarci brinu samo o stadima. A ove Sarakačanke o svemu ostalom. Brinu se o porodičnom staništu koje se seli za stadom. Rađa i čuva bebu, podmiruje potrebe porodice u tkaninama, odeći… Takođe, vidite u ovoj sceni ispred, prostirku na kojoj je spremljen miraz devojci za udaju.
„Panaula”, pregača s početka 20. veka; Povezane predstave meseca i krst, pokazuju da je žena nedavno udata.
Pregača je posebna jer vizuelno saopštava ko je žena, govori bez reči. Te informacije su direktne i tačne. Kultovi podrazumevaju modele za svaki status. Vezena ornamentika na pregači označava svaku životnu promenu Sarakačanke (rođenje, detinjstvo, veridba, udaja, praznici, nomadska kretanja, starost i smrt). A krst je najmoćnija sveta amajlija koja čuva i ulepšava ženu. Krstovi na pregači obaveštavaju o životnom dobu i statusu. Ili na primer, okovani „moćni krstovi“ označavaju bračnu harmoniju.
Solun Muzej Folklora Makedonije – Stalna postavka „Makedonija-Trakija: Tradicionalno odevanje, 1860-1960“
Koncepcija ove postavke kao tradicionalnu nošnju podrazumeva odevanje u pred-industrijsko doba u Regionu. Te je kao vremenski okvir uzet period od 1860. do 1960. godine. Odabrano je 49 odevnih kompleta, da bi posetioci stekli uvid u raznovrsnost regionalnih tipova nošnji. Što mi se čini kao mera da se mogu sagledati varijante, počev od prastarih tipova, do izmenjenih pod uticajima mode 20. veka.
Kao dodatno učilo izložba uključuje „Mapu rasprostranjenja nošnji“ u obliku digitalne mape. Označeni su tipovi kostima prema lokalnom geografskom poreklu. A posetioci, pregledajući prikazane tipove odeće, pritiskom na dugme u nizu slika u legendi, aktiviraju izbor određenog tipa na mapi.
Za moj utisak o Muzeju narodnog života i etnologije Makedonije i Trakije (FEMM-Th) ključna reč je sklad, prvenstveno u rešenjima postavke muzealija u ambijentu istorijske zgrade.
Leti se uživa u svirkama i izložbama, opušteno u senkama okolnog drveća. To je mesto smirenosti, da se Solunjanin odmori od napornog dana užurbanog grada. A turista, ako pronađe Muzej, savetujem da uđe i vidi sjajnu postavku.
Nakon što sam se zahvalno pozdravila sa domaćinima, čekao me je suprug u bašti. Pridružila sam mu se uz kafu, još neko vreme bez žurbe. Tek kasnije smo videli da se približno poklopilo i radno vreme Muzeja.
Uz toplu preporuku da posetite Muzej o kome je ova beleška,
S poštovanjem, Branka o tekstilu
