Prepoznavanje različitih prepletaja tkanja – ako obratite pažnju na tekstove kataloga, bilo muzejskih bilo umetničkih dela od tekstila, zapazićete obilje opisa vizuelnih efekata. Objašnjavaju se ideje stvaralaca i procenjuje kako ih je izrazio. Navode se izvedeni elementi sadržaja i opisuju formalne osobine ornamentike i primenjenog kolorita u likovnoj kompoziciji. Suština analize je znači, prvenstveno na osnovu sadržine i dekorativnosti tekstilije.
Navode se vrste materijala od kojih su radovi izvedeni i njihove karakteristike. Takođe, na koji način doprinose ukupnom utisku celine. Ali se ne bavi bližim tumačenjima tipova primenjenih tehnika. Što u tekstilu podrazumeva proces nastanka dela.
Zato ću naglasiti da je tekstilni objekat, iako pljosnat i veoma tanak, složena isprepletana trodimenzionalna forma. Te proizilazi da se osim efektima ornamentisane površine i njenom teksturom, svaka tkanina odlikuje i strukturom.
Optičko uvećanje dobro pokazuje teksturu lica i naličja tkanine
Struktura tkanine je zapravo materija u kojoj prepoznajemo različite postupke pri nastajanju tkanine a time i ornamentike. Sa upoznavanjem strukture, razumećemo i puteve ukrštanja niti. Ukoliko pogledamo obrnutim redom, uvidećemo da je ciljana likovnost u tkanju, zapravo uslovljena načinima preplitanja dva sistema niti, uzdužnih osnova i poprečnih potki. Prepletene niti su raznovrsne debljine, broja, kvaliteta. A što je najvažnije, isprepletane su prema određenim procedurama koje određuju puteve ukrštanja osnovinih i potkinih niti.
Dobijeno tkanje svojim površinama – lica odnosno naličja – pokazuje svoju teksturu. Ali tek kroz pun presek debljine se može utvrditi struktura tkanine.
Želim da skrenem pažnju i na velike mogućnosti optičkog uvećanja detalja tkanine skeniranjem. Tkivo tkanine je pogodno za skoro neograničeno optičko uvećanje. Reljefnost tkanja i upravo dubinske structure su neuporedivo vidljivije na snimcima uz veliko zumiranje.
Primena optičkog uvećanja – prepoznavanje različitih prepletaja tkanja – u studijama tekstila
Uveravam vas da je ovim metodom moguća i procena odnosa tkanih struktura jednih prema drugima. Uvećanje je neuporedivo kvalitetnije nego kod dokumenta ili fotografije. Ipak se nedovoljno koristi u proučavanjima tekstila.
Na seriji različitih uzoraka primenjujemo isto procentualno uvećanje na jednakim dimenzijama detalja tkanine. Na taj način imamo jasan i dubinski uvid u unutrašnju strukturu pojedinog primerka. Nadalje, upoređivanjem snimljenih detalja sa različitih predmeta, vidljivi su i međusobni odnosi, sličnosti i razlike među tkaninama. Što je naravno pouzdana informacija za analize i raznovrsne klasifikacije tekstilija i identifikacije tehnika izvođenja.
Ovaj post je koncizan a time i bez dovoljno detaljnijih obrazloženja. Trudim se da postupno razvijam i predstavljam problematiku kojom želim ovde da se bavim. Ovim postom sam zasad htela da nagovestim još jedan od pristupačnih metoda u prmenljivih u proučavanjima tekstilija. To ću nadalje imati u vidu i moguće proširivati temu primerima i ilustrativnom građom.
Temu možemo razvijati i prema vašim predlozima i komentarima. Recimo, na odeđenom primerku, precizirati proces ispitivanja uz skeniranje i analizu i identifikaciju strukture i primenjenih prepletaja.
Srdačno, Branka on Textiles!
Odličan tekst, napisan sa puno razumevanja i poznavanja tematike o tkanju i tkanini.