Novi Sad promoviše tekstil – kao Evropska prestonica kulture 2022.

Novi Sad promoviše tekstil – evo već pola godine Novi Sad predstavlja kulturne vrednosti. Tako svi mi, gosti i domaćini, zajedno uživamo u čarima najlepšeg lica ovogodišnje Evropske prestonice kulture. Program „Novi Sad 2022“ proizilazi iz slogana „4 nova mosta“ (duga, sloboda, ljubav i nada). Što upućuje poruke svetu o željama za izgradnju novih mostova saradnje.

Tako, kroz promocije kulturnih vrednosti, delujemo u pravcu integracija i standarda koje delimo sa Evropljanima i ostatkom sveta. Sa obala Dunava, svojim prvim mostom „Duga“, ovaj grad spaja različitosti u mozaik kultura i umetnosti. Za čitaoce blogova u našoj niši donosim specifične zanimljivosti o tekstilu. Što je glavna meta mojih postova, među svim ostalim kulturnim i umetničkim programima.

Programski luk Kultura u obrazovanju treba da pokrene pitanja kvaliteta sistema formalnog obrazovanja kod nas. I svakako, uz optimalnu promociju i primenu alternativnih modela. To znači podsticanje aktivnog odnosa prema savremenoj društvenoj stvarnosti. Naravno, sa uključivanjem dece i mladih u stvaranje bolje budućnosti Evrope sa kulturom i umetnostima. Dobar način je primena savremenog koncepta razumevanja tradicionalnih bajki. Tako se ispisuju nove stranice po meri savremenih generacija.

Novi Sad promoviše tekstil-koncept Heroine (Moć stvaralaštva žene)

Ukupan umetnički program Heroina promoviše kulturne osobenosti žene, njen utilitarni doprinos, kao i umetničke domete. Markiraju se teme ženskog istorijskog nasleđa na putu ka ravnopravnom društvu. Nosioci programskog luka Heroine su feministička organizacija Re/konekcija i ŽeNski muzej iz Novog Sada.

Po svojim ključnim kulturnim sadržajima, ova dešavanja velikim delom spadaju u koncept naše Niše o tekstilu. Moj omiljeni aktuelni projektni krug je „Marama kao kulturni označitelj“. Re/konekcija i ŽeNski muzej, iz Novog Sada, realizovali su ga u saradnji sa Regionalnim i internacionalnim Muzejem ženske kulture u Firtu (Nemačka) i Muzejem Vojvodine u Novom Sadu. I ostale kulturne događaje u Novom Sadu su ugostili ugledni muzeji i druge prestižne ustanove kulture. Što pored snažnih promotivnih poruka, podrazumeva i visoke muzeološke standarde. To me je fasciniralo već na samom početku obilaska. Smesta sam se priključila da propratim i doživim senzacije. Pa da ih prenesem Vama, kao vesti uz svoje utiske iz Novog Sada – Evropske prestonice kulture 2022.

Magični svet Milice Zorić – Heroine Spomen-zbirke Pavla Beljanskog

Kao većina posetilaca Galerije i ja sam poznavala sadržaj Spomen zbirke Pavla Beljanskog, prvenstveno po delima srpskog i jugoslovenskog modernizma prve polovine 20. veka. Tako mi je godinama izmicao pažnji specifičan umetnički opus tapiseristkinje, Milice Zorić.

Novi Sad promoviše tekstil, sa izložbom „Heroine Spomen-zbirke Pavla Beljanskog” mi donosi radosno iznenađenje susreta sa delima ove umetnice. Svih pet tapiserija velikog formata, snažnog izraza, “govori” narodnim jezikom. To je epski svet simbolike kulturnog nasleđa, ali izveden modernističkim umetničkim narativom. Stvarna i izmišljena bića (gušteri, zmajevi, sokolari, junaci iz narodnih priča) žive na ukrasnoj tekstiliji koja je zapravo domovina magičnog sveta Milice Zorić.

Po odlikama izvedene ornamentike, kao i samom umetničkom mediju, tapiserija Milice Zorić je jedan od ključnih i posebnih kvaliteta ove Spomen zbirke. To je odjek tradicionalnog tekstilnog stvaralaštva sa porukama upućenim budućnosti. Doživela sam raskošnu likovnost ovih tapiserija. Tako da sam ubeđena da daleko premašuje nivo primenjene umetnosti. Jer umesto standardne dekorativnosti, iskazuje provokativnu umetnost u spoju mita, kulturnog nasleđa i modernizma.

Novi Sad promoviše tekstil – postavka “Marama kao kulturni označitelj” i radionica “Oko glave – Diskursi jednog komada tkanine”

Postavka u Muzeju Vojvodine obiluje zanimljivostima ugodnim savremenim očima i podstiče radoznalost posetilaca. Međutim, sa jedne strane, podstiče razmišljanja pred uznemirujućim prizorima potpuno maskiranih žena. A sa druge strane, očarava sa predstavama bezvremeno gracioznih silueta žena prirode. Fasciniraju minuciozne, nežne ručne izrađevine na kićenim maramama. Negde su tmurne a negde žive boje i razigrana ornamentika na pamuku, svili ili vuni.

Nakon svečanog otvaranja izložbe u Muzeju Vojvodine (18. maja 2022), usledio je nastavak kulturnog programa na temu “marame” u Kulturnoj stanici „Svilara“, nekadašnjoj fabrici svile, sa radionicom „Oko glave – Diskursi jednog komada tkanine“. Demonstraciju različitih načina primene marame su vodile autorke, kustoskinje Muzeja iz Bavarske, Elizabet Bala i Tijana Jakovljević Šević. Učestvovalo je nekoliko desetina učenica viših razreda Tehničke škole Mileva Marić Ajnštajn (Novi Sad) smera za dizajn odeće. Aktivnosti polaznica je usmeravala njihova profesorka dizajna, Nataša Trajković. Devojkama su ponuđene gomile raznovrsnih i živopisnih primeraka marama. Sve su unaokolo, prebirale na ogromnoj radnoj ploči, po mnoštvu komada raznih oblika, boja i dezena. Svaka devojka je izabrala svoj omiljeni komad.

U istom sastavu je radonica nastavljena u enterijeru Izložbe, u Muzeju Vojvodine. Tu su autorke nadalje, slikovito objašnjavale različite aspekte marame kao kulturnog označitelja. Tumačile su izložen autentičan material vezan za odevanje maramom. Sadržaji višeslojnih značenja su dodatno dokumentovani fotografijama i tekstovima. Svako može zapaziti da se elementi kulture nošenja marame (u Evropi, Aziji, Africi, Latinskoj Americi) dodatno naglašavaju trenutnim mešanjem kultura učestalim migracijama.

A ja sam lično, ostala u nadi da su mlade dizajnerke stekle predstavu o funkcijama marame kao snažnog kulturnog označitelja. I da će u svom daljem radu imati u vidu ove primere pojava u različitim vremenima i društvenim kontekstima.

Marama – jednostavan odevni element sa „bezbroj“ namena

Nedelju dana kasnije, savremeni modni dizajneri su predstavili još jedan vid kreiranja pravouglog komada tkanine „Marama u raznovrsnim odevnim funkcionalnim i estetskim namenama “. Radionica je održana takođe u Kulturnoj stanici Svilara, u programu Heroine. Bavila se bojenjem i oslikavanjem motiva na neutralnoj podlozi. Tako, puštanjem mašti dizajnera na volju, marama dobija najrazličitije namene. Postaje unikatan odevni komad: haljetak različitih oblika, kimono ili klasičan šal, marama, pa čak i nešto sasvim drugačije, sasvim lična kreacija.

Novi Sad promoviše tekstil – biće više o „Marami kao kulturnom označitelju“

Nakon ovog uvodnog posta, kao sledeći u seriji, planiram prikaz projekta “Marama kao kulturni označitelj”. Gde ću pokušati da brižljivo predstavim ovaj opsežan sadržaj. Autorke iz Muzeja u Nemačkoj su temeljno sistematizovale forme, kroz značenja marame u lokalnom, evropskom, vanevropskom kontekstu. Razumem nameru autorki (Elizabet Bala, Gabi Franger i Tijana Jakovljević Šević) o efektu koji treba da proizvede izložba. Da posluži kao impuls za dijalog među ženama koje žele ili ne žele da se pokrivaju. Tiče se prava žene da društvo shvati i prihvati njen lični stav uslovljen intimnim, verskim ili političkim razlozima.

Udeo Katarine Radisavljević predstavlja funkciju marame kroz “okoštale” modele, ali i još prisutne prakse u selima Vojvodine. Odabrani su tipični označtelji kolektivnog identiteta u multikulturnoj sredini Vojvodine.

A kako ću uspeti da ispunim svoje naredne planirane zadatke?

Brižljivo čitam kataloge Izložbe. Šetam među prizorima silueta, umotanih u platno ili sa ukrasno oblikovanim oglavljima. Treba proniknuti u u srž značenja raznovrsnih pojava. Ključ su sugestivne legende. Ipak strepim, kako ću sažeti sve ove utiske u neko svoje viđenje svega što upijam? Autorke su mi svakako, postavile težak zadatak za naredni post. Ali u skladu sa stavom na stranici Delo, plan ulazi u suštinu koncepta mog bloga, te je svakako neizbežan.

Posle tema koje sam već najavila, sledi članak o „Maramama moje porodice i zavičaja“

Ova sugestivna događanja me motivišu da se nadovežem na univerzalnu temu primene i značenja ženske marame.

Sve mi se više dopada ideja da to učinim kroz uvid u moju privatnu građu. Tu računam na nekoliko marama koje sam nasledila u svojoj porodici. Uz to i na nešto malo sačuvanih fotografija zabrađenih žena iz ranijih generacija moje porodice. Radi se o sačuvanim primercima marama i fotografijama nastajalih tokom 20. veka. Na taj način želim da pokažem neke tipove pokrivanja glave unutar lokalnih porodičnih veza u predeonoj celini Aleksinačkog Pomoravlja.

Novi Sad promoviše Tekstil – u sjaju izložbe „Ženska nit” „Ateljea 61”

“Ženska nit”, postavka iz zbirke „Ateljea 61” (Institut za tkanje tapiserija) me inspiriše da se ponovo posvetim tehnici tkanja. Ovoga puta će biti otvorenih pitanja o tapiseriji. Što se čini neminovno, sa upoznavanjem odabranih dela savremene tapiserije.

Naime, poželela sam da razgrnem neke slojeve građe o razvoju umetnosti tkanja tapiserije u prošlosti. Tokom decenija proučavanja tkačkih tehnika sam taložila građu i ostavljala uzgredne beleške, zapažanja, pa i dileme o specifičnostima tapiserijske tehnike.

Monumentalna izložba “Ženska nit” Ateljea 61 sa sedištem u Petrovaradinu, predstavljena je u Kreativnom distriktu, uz južnu obalu Dunava. Imam nameru da na ovoj stranici, pre ili kasnije, postavim jedan nešto drugačiji ugao posmatranja. U cilju dubljih strukturnih razmatranja vezanih za dve velike tekstilne umetnosti: tapiserije i ćilimarstva. Obe su proslavljene u svetu, kao što se obe neguju i slave kod nas, isprepletane uticajima Istoka ili Zapada.

Pokrenuću pitanja brojnih sličnosti, ali i razlika u performansama ovih tekstilnih tkanina. O tapiserijama kao dekorativnim zidnim oblogama, umetničkoj formi u tekstilu. Tiče se tkačkih postupaka u umetnosti tapiserije, u odnosu na ćilimarske tehnike na drugoj strani.

 

U nadi za širenjem kruga čitalaca, negde, u hladu ovog vrelog leta, S poštovanjem, Branka o tekstilu