Jagoda Buić savremena tapiserija – Vesti – Očekuje vas nesvakidašnji doživljaj umetnosti i kulture u beogradskom Muzeju savremene umetnosti: Esencijalnost niti, postavka dela Jagode Buić: do 26. februara 2024. Na 4. i 5. nivou Muzeja savremene umetnosti.
Jagoda Buić (Split 1930-Venecija 2022) svetsko ime multimedijalne savremene umetnosti u čijem je rasponu pečat na tapiseriji kojom se bavila počev od 1962. do 1990-ih. Suštinsko gradivo “Esencijalne niti” je 11 tapiserija nastajalih u vremenskom rasponu od 1962. do 1977. godine.
Autorka izložbe u Muzeju Savremene umetnosti u Beogradu, Svetlana Mitić, navodi da je J. Buić oslobodila tapiseriju tradicionalno podređene likovne discipline i ostvarila je u ulozi autentičnog umetničkog medija. Tapiseriju je menjala, stvarajući oblike u sadejstvu sa prostorom. Ustanovila je tip tkane kompozicije, sve do potpuno samostalne instalacije u prostoru.
A sada, nakon viđenja ove postavke, ukoliko i sami odete, predlažem vam da izbliza zagledate teksturu/strukturu, odnosno primenjene prepletaje u izvođenju tapiserija. Uverićete se da, osim arhetipskih značenja, baštine i elemente tkačkih procedura. Prepoznaćete prastare tehnike Balkana i Orijenta (prepletaj glatkog ili reljefnog potkinog lica, klečanje, prorez, sumak…).
Jagoda Buić savremena tapiserija – Pešterske tkalje i uzbudljivi rezultati
Kako poznajem tkačke tradicije, a uvidom u literaturu i delimično radove, upitna mi je definicija izvora nadahnuća. Naravno da stoji da je viđenje samog korena umetničke inspiracije u karakteru balkanskog podneblja. Nejasan mi je samo otklon od tekstilnih tradicija. Iako je svuda vidljiva primena folklornih prepletaja. Čak i u mikro strukturama monumentalnih vunenih skulptura. Moje je uverenje da su alternative svake savremenosti: ili da preživi i traje kroz promene gradećii faze tradicije, ili da ostane deo Istorije (u ovom slucaju umetnosti).
Početkom sedamdesetih godina prošlog veka Jagoda Buić je na Pešterskoj visoravni upoznala lokalne tkalje i njihove arhaične tehnike tkanja. Time je otkrila sredstva za umetnički izraz, a potom i ostvarila najviše principe moderne vizuelne umetnosti.
S tim u vezi, gospođa Buić je objasnila ključ uspeha sa njenim pešterskim timom: „Tkale su kako su naučile još u detinjstvu, kao što se radilo generacijama. Upoznala sam ih nakon što su provele celu svoju mladost u tkanju. Otkrila sam put kojim su me maestralno sledile i materijalizovale suštinu moje zamisli. Tako smo zajedno, postali dobitna kombinacija. Uživajući u radu, bez pritiska, naša saradnja je dala uzbudljive rezultate“. Tako je nova Umetnost iz korena ovog Regiona izrasla u precizno jasan umetnički jezik koji dostiže globalne arhetipove.
Koloristički momenti opusa Jagode Buić
U koloritu Izložbe zastupljena su dva od ukupno 11 izloženih primeraka tapiserija. Ostalih 9 je unutar skale nijansi prirodne, vune, od bele preko smeđih nijansi do zift crne. Od dve polihromne, Reminiscencija na Dubrovnik, 1962, u nijansama ljubičaste sa primesama oranž, je prva tapiserija koju je umetnica izložila (1963). A druga je Fešta, 1968, skladno ukomponovane jarke palete sa tamno smeđim koloritom. Apstraktna geometrijska kompozicija za velikim prorezima, čime se površina zida uvodi kao ravnopravan likovni element.
Esencijalnost vlakna, niti, teksture, forme, kod Jagode Buić, u jednoj intenzivnoj stvaralačkoj fazi izrastaju u veličanstvenu tekstilnu skulpturalnost. Što je dovodi na sam vrh standarda moderne tapiserije u svetu.
Jagoda Buić savremena tapiserija – nijanse prirodne grube vune, prorezi, reljef
Na tapiserijama, u spektru nijansi prirodnih boja vune, ističe se rustičnost prediva. Za Svet novina u umetnosti tapiserije, a kod nas u samom povoju, od 1960-ih; Tu je grubo predivo, pa i neupredeno vuneno vlakno, hipertrofija prepletaja, velike dimenzije tapiserija.
Monolog II, 1964. 166 x 133 cm. Muzej Savremene umetnosti Beograd
Ova tapiserija karakteriše početnu fazu ostvarivanja izraza umetničkih traganja delima. Tu su duboke reljefne teksture. Tada je umetnica, sa osloncem na veštine tkanja seoskih žena, započela njeno ključno istraživanje. Odabrala je arhaičnu tehniku klečanja sa prorezima, da bi razvijala moderan tapiserijski izraz. Takođe, u okviru jednostavne skale boja od prirodnih materijala, insistira na masivnim reljefnim teksturama. U delima se događa postepeno odstupanje od površine zida. Variranjem tradicionalne tehnike klečanja, dobija dugačke proreze u tkanini, što stvara igre senki na svetloj pozadini zida. Sa pešterskim tkaljama oblikuje monumentalne tkane forme. Grade ih u prirodnom okruženju, a izlažu se samo podržane u prostoru. A vrh su ostvarenja, forme autonomnih, stabilnih tekstilnih skulptura u elitnim svetskim izložbenim prostorima.
Isabella, 1969. Reljefno tkanje, primena modifikacija prepletaja, vuna i sisal. 250 x 180 cm. Muzej Savremene umetnosti Beograd.
Tapiserija Isabella ilustruje zrelu fazu tapiserije Jagode Buić sa dominantnom ekspresijom u njenim delima. Kompozicija je složena iz više veoma različito tretiranih delova. Čini je niz upečatljivih likovnih elemenata u pripodnoj vuni. Ritam geometrijskih formi sa istaknutim reljfnim teksturama. A na većim površinama su raznoliki tkački prepletaji. Simetrija je dopunjena dugim slobodnim trakastim formama. Ukupnoj kompozicij i zidna površina ima aktivno likovno dejstvo.
Tkane skulpture, slobodni cilindrični prostorni volumeni
Vertikala II i Crni trag su najstabilnije među tkanim skulpturama na ovoj postavci. Vlasništvo su Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, otkupljena nakon izlaganja u “Salonu Muzeja” 1974. godine.
Vertikala II, 1970, je potpuno slobodan valjkast volumen u prostoru. Kostret sa ukrasnim prepletajima sirovom grubom vunom daje stabilnost i odaje utisak kićenog potpornog stuba. Razbarušeni sisal mekša i oživljava, za tekstil dosta strogu formu.
(Desno) zatvoreni prsten sa uzdužnim prorezima, na samom vrhu je glatko je tkan i lagane strukture. Ali niže niže je ukrasna igra prstenastih efekata gustom reljefnom petljastom površinom. Zatim vertikalno prorezivane partije sa slapovima razigranih pramenova sisala (detalj). Teška, rustikalna dijagonalna rebrasta tekstura je u dnu vertikale.
Jagoda Buić Savremena tapiserija – materijal „igra“ glavnu ulogu i ima sopstveno „mišljenje“
Po rezimeu Kataloga, osnovni izraz i svoje “mišljenje” u strukturi ima material, jedva obrađena vuna sa još robustnijom dlakom kostreti, obogaćeni akcentima efektnih vlakana (sisal, srma, armature). Umetnica poštuje prirodu tkiva i tako stvara tapiserijski opus sasvim posebnog stila. Najdalje od slikarstva, suptilno “vajanu” potpuno samostalnu u sopstvenom narativu.
Puna sam utisaka I nadam se da će mnogi iskoristiti nesvakidašnju priliku za doživljaj vrhunske umetnosti, bukvalno i doslovno. Postavka će trajati do 26. februara 2024.
Izašla sam iz Muzeja. Vetar je i uz Savu se navlači mrak. Supruga i mene vodi put dalje u Etnografski muzej. Tamo me zanima pojekat “Čitanje boja”. Po programu je autorsko tumačenje izložbe. O tome će uskoro biti reči.
Dotle, s poštovanjem, Branka o tekstilu
One thought on “Jagoda Buić savremena tapiserija – Uživite se u „Esencijalnost niti“ Izložbu tapiserija Jagode Buić (Muzej savremene umetnosti Beograd)”