Italijanska moda i film – Niz događaja slavi rođenje modnog fenomena Made in Itali. Reč je o Prvoj italijanskoj reviji visoke mode, 12. februara 1951. Kulturna i ekonomska politika koristi priliku da se podseti na kultne haljine koje su nosile filmske dive. Što se 2023. godine zgodno poklopilo sa tokovima savremenog globalnog modnog tržišta.
Inicijativom ministrstva kulture Italije, posredstvom ambasada, svet upoznaje istorijske modele. Putujuća tematska izložba upoznaje svet sa korenima italijanske mode. Kreacije su izvučene iz arhivskih fondova modnih kuća: prvenstveno Gatinoni, zatim Armani, Guči, Valentino, Versaće, Fere, Misoni, Moskino, Dolce&Gabana, Max Mara, Kavali, Prada, Blumarine, ETRO, Renato Balestra i Irena Galicina.
Autor Stefano Dominela, do sada u pet postavki sličnih naziva o italijanskoj modi, drži se teze o podsticajnoj ulozi posleratne filmske industrije (Ćinećita) i rastu italijanske mode, uz do tada neprikosnovenu parisku. Samo iznošenje kultnih modela kreiranih u Italiji od 1950-ih bila je pokretna modna? ekstravagancija u 2023. godini. Pri tom je u svakoj od pet verzija, S. Dominela uglavnom iste „stare“ modele stavio u sasvim drugačiji kontekst i dao im novi sjaj.
Italijanska moda i film – gostujuća izložba Stefana Dominele (Seul, Beograd, Muharak (Bahrein), Madrid, Rim
Prvo predstavljane izložbe Italija je moda (Italy is Fashion) bilo je 12. februara 2023. u Seulu, Južna Koreja. Postavka je bila simulacija modne revije na pistama u monumentalnom prostoru High Street Italia. Markira ključne modele visoke mode 50-ih, pa slatkih 60-ih, revolucionarnih 70-ih, 80-ih, do savremenih strujanja. U Seulu, mogulu luksuzne potrošnje, razvija se koncept internacionalizacije mode, spojem tradicija i tehnologija, biznisa i ekonomije (naprimer, Sajam italijanske mode u Koreji i revije mladih italijanskih dizajnera).
Italija je u modi, u Beogradu
Ubrzo nakon otvaranja izložbe u Etnografskom muzeju, požurila sam u Beograd, nestrpljiva da oživim svoja sećanja iz bioskopa u Aleksincu, 1950/60-ih. Što nije bio slučaj. Umesto maštarija, upoznala sam spomeničku baštinu u klasičnom muzeološkom izdanju. Svi arhivski modeli su u prostranim zastakljenim vitrinama. Primenjena je i organizacija rasporeda prema značenju i namenama modela. U ovoj verziji je kultne modele od skupocenih materijala, obavijala filmska magija snimaka iz kinoteke. Osim u postavci, u kino sali su održane projekcije filmova povodom izložbe Italija je u modi. Ekskluzivan lokalni dodatak je film Ljubav i moda iz 1960.
Desanka-Beba Lončar, koja danas živi u Beogradu, seća se trenutaka iz svoje 17. godine: „Rekli su mi da ću snimati film, voziti Vespu, nositi prelepe haljine, voziti se avionom… Sve je bilo kao san“.
Scena iz filma Ljubav i moda. Glumica, nekada poznata kao Jugoslovenska BB, vozi popularni motocikl Vespa, Beograd 1960.
Priče o italijanskoj modi u Muharaku, Bahrein, Arapski emirati
Sledeća etapa gostovanja je Muharak, u Kraljevini Bahrein, Arapski emirati, od 27. septembra 2023. godine. Pod naslovom Priče o italijanskoj modi predstavljena je izložba i organizovani tematski skupovi o istoriji i perspektivi kultne italijanske mode.
Izložba je gostovala u memorijalnom zdanju Bin Matar u Muharaku. Ovako monumentalan, ali estetski neutralan enterijer je prostrano, svetlo okruženje gde su svi modeli jednako dostupni za pažljivo razgledanje. U izboru istorijskih modela svaki komad ima svoju autentičnu priču. Prema uverenju autora Dominele, pred posetiocem se otvara fascinantan svet italijanske mode.
Fotogrami italijanske mode 1950-ih u Madridu
Italijanska moda i film – narednu verziju postavke je ugostio Institut italijanske kulture u Madridu, pod naslovom Fotogrami italijanske mode 1950-ih, od 25. oktobra 2023. do 13 januara 2024. godine. Marialuisa Pappalardo, director of the Italian Cultural Institute in Madrid opisuje instalaciju. Oduševljena je kako filmske sekvence i fotografije filmskih protagonista podižu efekat arhivske odeće na jedan novi umetnički nivo. Dakle, Fotogrami italijanske mode, tako otkrivaju istinu. Da za film, moda nije samo način da ostvari lepotu, kao da moda za film, nije samo efemerna predstava.
Ovo novo lice italijanske mode, oplemenio je dizajn postavke, uklopljen u uređen barokni enterijer sa sačuvanim stilskim elementima. Modeli su na lutkama-manekenima. A ambijent ispunjen instalacijama koje daju značenjski i vizuelni kontekst kostmima. Fotogrami su zapravo kadrovi iz filmova emitovani na filmskim platnima u prostoru, ili su efektni detalji odgovarajućih fotografija velikog formata.
Napred, u prvom planu je haljina Ingrid Bergman koju je nosila u filmu Evropa 51; desno, na ekranu projekcija tog filma; a levo fotogram Kim Novak naspram kreacije Fernande Gatinoni koju je privatno nosila.
Varijanta pod naslovom Fotogrami italijanske mode 1950-ih, priređena u Italijanskom institutu za kulturu u Madridu.
Na postamentu napred je, na manekenu dizajniranom za postavku, komplet kostima Penelope Kruz iz filma L´inmensitá. U pozadini instalacija, fotogram sa likom protagonistkinje. A sasvim desno je izložena crvena haljina Sofije Loren u kojoj je plesala mambo u filmu hleb, ljubav i … režirao Dino Rizi.
Pedesete godine u Rimu – moda ‘1950-ih Muzej Lodoviko Bonkompani
Po povratku u Italiju, Organizatori žele jedan lokalni koncept u kom će se istaći domaći modeli. Tako je nova selekcija predstavila filmske kostime i odevanje slavnih, u Rimu kao prestonici mode.
Sa izmenjenom idejom, postavkom u Muzeju umetnosti u Rimu (od 14. novembra 2023. do 14. januara 2024) postignut je poseban efekat simbiotičke verzije postavke. Nova tema je predstavljanje razvojne linije odevnog dizajna, pod naslovom Pedesete godine u Rimu – moda ‘1950-ih. Pri tom se haljine skladno uklapaju u enterijer stalne postavke dekorativne umetnosti, odevanja i mode 19. i 20. veka, Muzeja Lodoviko Bonkompani.
Možemo zaključiti da se performans Italijanske mode birno različito akcentuje na u svakoj novoj stanici. Međutim, očigledno je i da egzibiciona turneja slavnih haljina, počev od kostima u kultnim filmskim scenama `1950-ih i `60-ih, zapravo markira tok istorije visoke mode. Isto kao što u današnjim uslovima zagovara ekološku svest. Otud istraživanja i sve veći udeo reciklaže u savremenom odevnom dizajnu.
Italijanska moda i film – Moj matine u Etnogafskom muzeju – modni vremeplov
Beogradsku postavku sam posetila ubrzo nakon otvaranja. Na putu ka Muzeju, pod vrelim suncem, sam žurno krčila put kroz ruševine starog grada i odsjaje staklenih kula “Beograda na vodi”. Dokopala sam se dubokog hlada zdanja, prvobitno Beogradske berze, danas Etnografskog muzeja u Beogradu, Studentski trg 13.
Tu sam zatekla ekskluzivne eksponate, ali bez propratnih informacija. Utoliko više me je zapanjio susret sa originalnim haljinama glumica koje sam gledala u bioskopu u mom detinjstvu. Ni mediji još uvek nisu značajnije reagovali, nakon šture najave velelepne izložbe italijanske mode.
Kao što sam već naglasila, akcenat je na rađanju fenomena Made in Italy. Autor projekta, Stefano Dominela markira koren ovog fenomena u modnoj reviji u Firenci, 12. Februara 1951. Od tada je Italija na velika vrata ušla u visoku modu. Svet je obožavao italijanski stil, opijen sjajem filmskih zvezda i svetskog krema.
Priložiću par primera kultnih dizajna iz italijanskih ateljea koji su osvojili svet
Markeri izložbe su slavne haljine holivudskih zvezda `50-ih. Na primer, haljine u ampir stilu koje je nosila Odri Hepbern u blokbasteru Rat i mir pronele su neo-romantičnu modu širom sveta.
Tako su ovde bele haljine od svile u stilu ampir, ukrašene tehnikama raskošnog veza, skupocenim materijalima. Kreacije Fernande Gatinoni za Odri Hepbern u ulozi Nataše za njeno prvo predstavljanje na balu.
Haljina u prvom planu je za njen plesni debi u ovom filmu. Fotografija je snimljenja na postavki u muzeju Lodovico Boncompani u Rimu.
Drugačiji, sasvim suprotan slučaj je primer moderne haljine pripijene uz telo. To je haljina Anite Ekberg, u Felinijevom filmu Sladak život, dobitniku brojnih filmskih nagrada.
Glumica i model sirena haljine, za vrlo kratko vreme postali su univerzalna vizija stila i senzualnosti. Takođe, grad Rim je stekao prestiž kolevke visoke mode.
Vodeći dizajneri brenda Gatinoni – Fernanda Gatinoni, njen sin Raniero i naš savremenik Giljermo Mariota
Italijanska moda i film – Kao prvo ću naglasiti početni, ključan doprinos modne kuće Gatinoni osnovane u Rimu 1944. godine. Zato je u selekcijama najviše dela začetnice nove modne ere, Fernande Gatinoni. Posleratna filmska industrija Ćinećita, promocije filmova i prisustvo slavnih glumica, `50-ih, donosi Rimu status Holivuda na Tibru. Fernanda Gatinoni kreira modele za filmske uloge, koje sam već spomenula. Ali i prestižnu visoku modu za dame iz plemstva i svetskog dzet-seta.
Košulja od tafta, plisirana, Orlando, 1993. Etnografski muzej Beograd
Nadalje, njen sin Ranijero Gatinoni, uporedo sa umetničkim dizajnom, začinje i razvoj novog tipa proizvodnje, današnje konfekcije. Ali svojom poetskom prirodom, Ranijero kreira avangardne adaptacije kostima za neobične scenske likove. Takav je vitez Orlando, naslovni lik barokne opere, odakle razvija i modnu kolekciju Orlando.
Potpuno novu živost kući Gatinoni donosi Guillermo Mariotto. Bavi se raznovrsnim dizajnerskim istraživanjima. Pored modnog senzacionalizma, Mariotto se ističe u eko-dizajnu. Na primer, uticaj robotike na modu slavi duboku vezu između naučnih tehnologija i umetnosti. Savremeno stvaralaštvo rođenog Venecuelanca, sada glavnog dizajnera Brenda Gatinoni, ilustruje motiv italijanske zastave za jubilej italijanskog parlamentarizma. Dizajn „U čast italijanske zastave“ iz 2021. je večernja haljina od organdina, u bojama italijanske zastave.
Italijanska moda i film – Promocija domaće visoke mode u Muzeju Lodoviko Bonkompani u Rimu
Peta postavka u seriji slavljenja italijanske modne tradicije. Pod naslovom Pedesete godine u Rimu – moda ‘1950-ih, trajala je do nedavno u Muzeju Lodoviko Bonkompani u Rimu. Posebna pogodnost za ukupan utisak o izložbi je prostor u kome se nalaze eksponati. To su barokni enterijeri Muzeja dekorativne umetnosti, odevanja i mode 19. i 20. veka. Tako su modeli, tematski i estetski, uklopljeni u odgovarajuće ambijentalne celine. Na primer, u holu sa tapiserijama verdura je kolekcija haljina mode pedesetih godina. Cvetni printovi jarkih boja su inspirisani stilovima iz devetnaestog veka.
Kao pomoć mladim talentima, Muzej sa Akademijom de Luso u Rimu pruža posebnu pogodnost. Kao podršku mladim talentima, Muzej sa Accademia de Luso u Rimu nudi posebnu pogodnost. Izložbeni projekat je uključio lokalne škole za saradnju učenika, pozvanih da kreiraju skice inspirisane modom 1950-ih. Komisija najtalentovanijim studentima dodeljuje besplatan upis na jedan od kurseva Accademije De Luso. Cilj je da se studentima prenose osnovne vrednosti Meid in Itali. Tako se ostvaruje koncept susretanja tradicije sa inovacijama, kroz uvažavanje i ponovno otkrivanje istorije modnog odevanja!
Hvala vam, dragi čitaoci, na strpljenju i nadam se vašem interesovanju,
S poštovanjem, Branka o tekstilu
Uživala sam čitajući Brankin doživljaj izložbe o itajijanskoj modi i filmu. Divna šetnja kroz filmove iz našeg detinjstva i muzejske izložbe s originalnim eksponatima. Modu su pratili i oni sa sela, na svoj način i ne vidim ništa sporno što je ovakva izložba bila priređena u Etnografskom muzeju u Beogradu. Možda nije bilo adekvatnije prostora ali stručnjaci koji se bave odevanjem mogu da povuku nit između visoke mode i narodnog doživljaja modnih trendova. Hvala Branka.
Kako blog nije naučna forma, sklona sam subjektivnom. A u dobroj nameri, ako imam dobar osećaj istaknem, ako ne baš i ne moram. To si videla. Radujem se da se čita, a stav je normalno relativan. Hvala tebi