Decenije tekstilnih uspomena – Dobrodošli na blog Branka o Textilu. Nadam se da mi poželite dobru sreću, posebno jer u svojim penzionerskim danima, upravo ulazim u novi svet.
Decenije tekstilnih uspomena – Misli se da je penzionerskoj populaciji mesto, ako ne uz unučiće, a ono u penzionerskim udruženjima. Doduše, jesam član Kluba za rekreativno plivanje seniorki Novog Sada, što je izvanredna, ali sasvim drugačija vrsta aktvnosti.
Da se vratim na poentu. Već duže vreme preoblikujem neke izvode iz svog stručnog narativa prema SEO parametrima da bih se dodvorila Guglu da me ne ostavi u nekom sajber ćošku. Proučavam uputstva o blogovanju na Net-u; a položila sam i nekoliko odgovarajućih onlajn kurseva internet komunikacija.
Ako bi ste pitali zašto, odgovoriću jer sam uporna da ispunim ciljeve koje sam postavila još u početku svog radnog veka etnologa muzealca. Prihvatila sam obavezu da nakon svog radnog veka ostavim iza sebe korisnu zaostavštinu. U vezi prakse starinskog tkanja jasno da je to bilo bukvalno u zadnji čas. Bila sam svesna potrebe da razumem misteriozne tkačke poslove. Na našem selu su ih žene radile usamljenički intimno, generacije u kući od babe do unuke. Kad gotovo, procenjuje se proizvod, njegova lepota i šarenilo tkanja, kvalitet.
Nije bilo zanimanja za detalje o postupcima, već su isticane fraze o kreativnosti, mašti, tkaljinoj veštini. Naprimer kod ćilima, lepota i originalnost ornamentike je proslavila tkaljin talenat da improvizuje, uklapa i smišlja nove šare. Tako su manir prihvatili učeni ljudi i zapisivali. Sakupljali su podatke i razvijali ideje o simboličnim značenjima, funkcijama u običajnom životu. Preovladavalo je uopšteno, opisno vrednovanje domaćeg tkanja.
Analizom strukture pouzdano tumačimo tehnike tkanja
Bratislava Vladić Krstić je beležla građu i tumačila tkačke tehnike. Tu sam našla sam trag koji sam želela da pratim. Jer sam znala, ukoliko ne proniknem u detalje procesa tkanja, mesta i funkcija uređaja, neću stvarno razumeti tkanje. Preostalo bi mi uobičajeno površno opisivanje izgleda i funkcije rukotvorine. To nije bio moj izbor, već sam okrenula novi list.
Prikupljala sam znanja o tradicionalnom tkanju obilazeći ostarele tkalje koje su još odavno prestale da tkaju i sklonile svoje razboje. Izgubile su vid, ruke su im drhtave, savila im se leđa. Ponekad, u takvim prilikama, sami njihovi ukućani bi po prvi put pokazali stvarno zanimanje. Slušali bi svoje bake kako pričaju o minuloj životnoj strasti i bolu.
Decenije tekstilnih uspomena – Par objavljenih knjiga, rezultat mog višedecinjskog rada
Za nekoliko objavljenih knjiga sam uložila decenije svoje posvećenosti. Vidim da nalaze čitaoce, ali veoma retko. Prolaze godine bez reakcije na njih, bar ne kako bih želela. Zato sam sada našla ovo mestašce “ni na nebu ni na zemlji”. Sve u nadi da bude lako dostupno, ukoliko nekog bude zaista zanimalo.
Moje životno doba u ovom slučaju nije jedino neobično. Možda je još veći izazov što tekstove pišem na engleskom, iako mi nije nativan. Ne samo to, već nisam ni boravila neko duže vreme u engleskom govornom okruženju. Međutim, uzdam se u snažnu motivaciju da preovladam tu barijeru.
U radnom veku sam se previše “smarala” sa profesionalnim prevodiocima, jer po pravilu ne poznaju tkačku terminologiju. Toliko sam pomagala tokom prevođenja obiljem referenci na engleskom jeziku, servisiranjem prevoda nedostajućim terminima… Zato sam radije počela sama da prevodim svoje tekstove. Što znači da od dve varijante kvaliteta prevoda, biram onu sa preciznijim značenjima, recimo na štetu stilskih karakteristika teksta.
Decenije tekstilnih uspomena – Moja životna iskustva i sećanja tokom 70 godina, nekom će se činiti kao večnost
Ukoliko se nađete na ovom mestu, razumeću ako vam moje priče liče na neki zbunjen “vremeplov”. Jer je vreme mojih iskustava i sećanja iz proteklih decenija, daleko iza većine današnjih generacija.
Kao tinejdžerka sam uživala u opšte prihvaćenoj projekciji naše ružićaste budućnosti. Iz detinjstva koje sam proživela u živoj tradiciji, dospela sam u turbulentan posleratni napredak. Nakon ratnih godina, je za ponaljanje omladine, prekrajana bolja odeća starijih iz predratnog perioda. Kako sam rasla, stizali su časopisi, vesnici modnih strujanja. I to dosta brzo, u moj Aleksinac, gradić na glavnom evropskom putu prema jugu.
Tada a i kasnije u zrelosti, svojim ukusom i kroz zanimanje za tradicionalne vrednosti, imam sopstveni pogled na odevnu kulturu. U mladosti bih novu sezonu obeležila komadom koji mi je neophodan. Uglavnom bi i bio jedino ponavljanje, ali po mom mišljenju toliko dobro “da padneš u nesvest”. Malobrojna garderoba, par obuće za godišnje doba i nužan aksesoar. Kaput sam nosila dok ne “izrastem” iz njega.
Moja ideja da predstavim znanje i iskustvo, opišem svoj doživljaj i iznesem stav o trajnoj vrednosti u tekstilu
Blog upravo započinjem u nameri da napravim nešto što se razlikuje od savremenih main stream tema. Savremeni životni stil je naravno široko polje mladoj blogerskoj populaciji. Moja ideja je da predstavim znanje i iskustvo, opišem svoj doživljaj i iznesem stav u vezi nekih trajnih vrednosti u tekstilu, kako to i priliči mom životnom dobu.
U mojim ranim 30-im, zalepila se za mene misao kolege, dok smo “pametovali” uz kafu. Od prilike ovako, …osetiš da ti prolazi mladost, onda kad prestaneš da gajiš iluzije o budućnosti. Neću raspredati o ovome, samo napominjem da mi je često na pameti.
Uzgred, moji stari su govorili i ovakve stvari: Dobro slušaj starce, samo ne hodaj iza njih. To je bilo upućeno mladima da ih okrzne, možda podstakne, da mudrost provuku kroz šalu. Kao, zbog vetrova koji umaknu staračkoj probavi.
Da vas ne davim, nadam se da će vremenom, moje ideje i razglabanja o njima naići na kakav prijem.
Decenije tekstilnih uspomena – samog početka u Muzeju, osećala sam dug prema budućnosti
Budući da se bavim razvojem ručne radinosti, podržavam memoriju. Ali život ide dalje, menja se i razumljivo, dobija nove izraze.
Međutim, obaveza moje struke je da istražuje, osmišljava, objavljuje – arhivira dokumentaciju prošlosti, tako da je dostupna barem našim nastavljačima u budućnosti. To razumem po Arheologiji. Iako imaju neke materijalne ostatke, o načinima života u tim davnim vremenima se svejedno dobrim delom pretpostavlja.
U Etnologiji živa kultura, ako se ne neguje brižljivo, ne ostavlja nikakve (nematerijalne) tragove. Ponekad u nečijem pogledu uhvatim refleksiju misli “pa to svaka baba zna”. Loša je vest što se generacije baba neumitno smenjuju, a sa njima nestaju izvori i fondovi dostupne žive memorije.
Stoga se toplo nadam da će čitaoci, ukoliko naslute da će ih zanimati, uložiti strpljenje da proniknu u ove sadržaje pa i doprinesu na neki svoj način.
Nakon početne kampanje, planiram par objava mesečno
Pisaću o temama i iskustvima iz prošlosti. Trudiću se i da pratim tekuće tekstilne teme i događaje, naravno iz svog ugla i sa stavom. Uzdam se u autentičnu iskrenost da “otkravi” kako sam rekla, barem one retke na povoljnoj talasnoj dužini.
Navikla sam još kao kustos početnik prilikom tumačenja postavki, da se grupa polako osipa. Ostane nekolicina zainteresovanih koja se na kraju oseti bogatijom novim saznanjem. Među njima ponekog čak iznenadi zadovoljstvo pred tim novim vidicima. Tada delim sa njima doživljaj. Tako podgrevam svoje početno opredeljenje da delima dospem do posetioca ili čitaoca.
Ubuduće ću najavljivati o čemu spremam naredni Post. Takođe se nadam vašim sugestijama.
Do sledećeg puta,
Srdačno, Branka o tekstilu
