Atelje61 Srbija Kolonija Tapiserije – 2023, 15. Saziv Internacionalne kolonije tapiserista “Boško Petrović”

Atelje61 Srbija Kolonija Tapiserije – Dugo sam želela da upoznam izbliza svet moderne tapiserije. I dobila sam priliku sa ulaskom u procese tapiserijske produkcije Ateljea 61. A Koloniju tapiserista sam podrazumevala kao jedan od vidova u multifunkcionalnosti Tapiserijskog centra A61. Ali nedavno mi se iznenada desilo da prisustvujem radu i delimično osetim atmosferu tokom ovogodišnje Kolonije tapiserista. Saznala sam u nezgodan čas, usred nekih drugih poslova. Dok sam radila na temi kojoj sam se vratila nakon dužeg odlaganja, upravo zbog rada na blogu.

Svejedno, takvu priliku nisam mogla da propustim. Prateći postove Ateljea, procenila sam da je petak, kao pretposlednji dan, pogodan za prisustvo na licu mesta. Umetnici su privodili kraju slikanje kartona.

Ovogodišnja 15. kolonija, slično prvoj, održanoj 1998. godine, okupila je likovne umetnike različitih generacija i iskustava. Sa ciljem istraživanja savremenih koncepata i prakse tapiserijske umetnosti, ali je u međuvremenu postala međunarodni saziv.

Ove godine, Atelje 61 prvi put održava Koloniju u Galeriji 4, svom prinovljenom prostoru u Kreativnom distriktu (od ranije, među Novosađanima poznatoj kao “kineska četvrt”). Ušavši u klimatizovanu halu, nađete spas od spoljne nesnosne žege letnjeg prepodneva. A umetnici su u svojim improvizovanim ateljeima koji su istovremeno odvojeni tako daju stvaralački mir, ali sa mogućim vizuelnim kontaktima ukoliko to žele.

Sastav pozvanih učesnika 15. Kolonije, 2023.

Jubilarni 15. Saziv Internacionalne kolonije tapiserista “Boško Petrović”, novosadskog “Ateljea 61” je održan od ponedeljka, 19. do subote, 24. juna, 2023. godine. Na poziv Umetničkog saveta Ateljea, ove godine se okupilo šest umetnika iz zemlje i inostranstva: vizuelna umetnica Brankica Žilović-Šoven iz Pariza; Maria Bramasole, dizajnerka tekstila i vizelna umetnica iz Beograda; slikarka tekstila Slađana Milojević, takođe iz Beograda; novosadski slikar Nemanja Milenković;  Dragan Zdravković, slikar i profesor beogradske Akademije umetnosti; i tapiseristkinja Ana Olson iz Geteborga, Švedska.

Atelje61 Srbija Kolonija Tapiserije – Obrazlaganje ideja, diskusija i načelni dogovor sa tkaljama

I sama sam imala priliku da se pridružim i posmatram, rad na tapiserijskim kartonima, kao prvu i ključnu fazu nastajanja tapiserijskih dela. Ovogodišnja, 15. Internacionalna kolonija A61, zapravo je dvostruko jubilarna. Obeležava i 25 godina aktivnog Programa (od 1998) stvaralačkih i estetičkih promišljanja unutar savremenog tapiserijskog medija. Što rezultira bogaćenjem fonda Nacionalne zbirke tapiserija Srbije, grada Novog Sada i “Ateljea 61”.

Kolonija je započeta skupom učesnika sa domaćinima na kom su izloženi i obrazloženi koncepti predstavljeni skicama za tapiserijske kartone. Sa jedne strane je predstavljanje umetničkih koncepata kroz saradnju kojom se usavršava svaki poseban koncept. Dok nadalje, ideje i autorska rešenja, prolaze analizu izvodljivosti i načelni dogovor sa potencijalnim koautorkama u Ateljeu 61. Načula sam od učesnika da su okvirno usaglašeni načini izvođenja dela.

Već sam spominjala detalje o koristima umetničkog zajedništva kolonija. Značaj im je nesumnjiv, ali ovog puta sam upoznala učesnike i pokušala da razumem smisao svakog dela pojedinačno. Odatle sam ponela utisak kako je stvaralački čin individualan, ali i veoma osetljiv za preplitanje umetničkih iskustava.

Ovde, na snimku iz samog početka rada je tek nagoveštaj ideje za delo Brankice Žilović. Ona verovatno naglas razrađuje ideju, u prisustvu Nemanje Milenkovića, svog saučesnika u Koloniji. Na sledećoj fotografiji, njena mirna ruka sa četkicom pauzira, a umetnica je izgleda u dubokoj kontemplaciji.

Brankica Žilović Šoven, srpsko-francuska vizuelna umetnica iz Pariza

Rođena u Srbiji, završila Likovnu akademiju u Beogradu, zatim École Nationale Supérieur des Beaux-Arts u Parizu. Danas vizuelna umetnica, koja se izdvaja kao posebna pojava francuske i evropske likovne scene. Od 2004. godine, stvara autentičan opus, baziran na tradicijama ženskih rukotvorina i narodnog veza Srbije i Balkana. Tradicionalne korene i tekuće promene, iskazuje savremenim umetničkim jezikom. Stvara u relacijama savremene  umetnosti veza, instalacije, multimedija, slikarstva i crteža. Živi i stvara u Parizu. Predaje na akademijama u Parizu i Anžuu. Svoja dela izlaže širom sveta. Razvija projekte savremene umetnosti sa galerijama i muzejima u Francuskoj, Srbiji, Evropi i SAD.

Koristeći predivo, tkaninu, konce i vlakna, umetnica plete priče o svetu koji se menja, menjanju identiteta i sećanjima iz prošlosti. Odgovarajući na slična pitanja, B. Žilović kaže: „Uvek sam volela da se krećem između „tradicionalnih“ tekstilnih tehnika, kao što je ručna tapiserija i savremenih kao što su zidne instalacije“.

Dela su tekstilne zidne instalacije velikih formata u tehnici petlje i veza; kao i manje mekane forme, izvedene vezom na platnu, papiru, knjigama i slično. Autorka spada u savremene umetnike koji iznalaze bezbroj načina umetničkog oblikovanja tkanine, prediva i konca. Tako plete svoje priče o svetu koji se menja, menjanju identiteta i o sećanjima. A u izvođenju kombinuje futurističke koncepte sa tehnikama ručno tkane tapiserije i tekstilnih instalacija. Počev od ciklusa Pangea, umetnica razvija ideje unutar suptilnih odnosa lične i socio-političke geografije. Krhka tekstilna mrežasta tela izvedena su kombinovanjem tehnika umetničkog izraza.

Kolonija tapiserija – Varijacije svetova, Antarktik, 2023.

Za idejno rešenje tapiserije na ovogodišnjoj Koloniji B. Žilović je odabrala delo „Antarktik” iz njenog aktuelnog ciklusa “Varijacije svetova”. Umetnica već peti dan ručno oslikava natron tabak, karton “Antarktika“. Pri završetku je i u dogovoru, sa tkaljama, koje će kasnije izvoditi delo, Verom Lazić i Jelenom Božić.

Zamolila sam je, kao i sve ostale učesnike, za lični iskaz o motivaciji ili karakteru dela koje trenutno stvara na Koloniji: „Variations of the Worlds, Antartic“, 2023, 240 x 240 cm. Citiram, „Fokus rada je na kartografiji, kroz odnos čoveka ka svetu, i njegovo poimanje sveta. Prisustvo Antarktika u različitim razmerama se ovde koristi kao paradigma sveta. Fragilnost i erozija Antarktika ukazuje na fragilnost sveta u celini. Oči predstavljaju našu mentalnu projekciju, i početak svakog novog imaginarnog stvaranja.“

Tu sam se zadržala do kraja dana. Vrtela sam se među njihovim kreativnim ostrvima opažajući međusobne reakcije umetnika, ili slušajući  uzgredne komentare. U momentima bi posvećivali pažnju i meni. A svi ti utisci daju ton ovom prikazu. Iz Distrikta, umetnici su se sa svojim rolnama tapiserijskih kartona uputili ka Tvrđavi. Za završni dan Kolonije preostao je još izbor prediva za tkanje tapiserija.

Atelje61 Srbija Kolonija Tapiserije – Maria Bramasole, dizajnerka tekstila i vizuelna umetnica iz Beograda

Verovatno sam provela najviše vremena uz umetnicu Mariu Bramasole. Na visokoj galeriji u ovom razuđenom prostoru. Ona nad kartonom, a ja sa pogledom i na druge improvizovane ateljee. U razgovoru sam je posmatrala unetu u minuciozne detalje na ogromnom belom papiru. Govorila mi je čemu teži u umetnosti, o utiscima iz različitih sredina gde je živela i radila. Iako veoma mlada, već dugo traga za svetom koji joj godi u umetnosti i životu. Postove za blog pišem iz svog ugla, ali s obzirom na individualnosti ovih umetnika, ovog puta to neću učininiti. Što se posebno odnosi na M. Bramasole. Njenu subjektivnost ću vam samo preneti njenim rečima, jer je ostalo suvišno.

Posmatranje okoline, komunikacija i sopstveno bivstvovanje

Citiram: „U umetnosti istražujem intersocijalne odnose i ljudske psihologije, kroz vizuelnu i auditivnu percepciju. U delima multimedijalne umetnosti akcenat je na tekstilnim instalacijama i digitalnoj umetnosti. Inspirisana načinom kako posmatramo okolinu, komunikaciju i sopstveno bivstvovanje, lovim kadrove, ili pretačem reči svoje filozofije u polje vizuala, kroz strukture, teksture, objekte i pokrete. Bavim se organizacijom i marketingom, pri čemu se posebno ponosim višegodišnjim projektima vezanim za propratne programe Venecijanskog bijenala.“

Kao što Marcello Rubini plovi kroz socijalni i kulturološki pejzaž Rima 1960-ih u istoimenom filmu, tako i Bramasole 60 godina kasnije, odlučuje da pretoči socio-ekološki i psihološki reljef društva. Po socijalnoj ekologiji, zaštita prirode nije moguća pojedinačnim akcijama ili etničkim konzumerizmom, već stvaranjem novih društvenih struktura u balansu odnosa ljudi i prirode. Međutim, Bramasole smatra da svaka promena u društvu kreće od pojedinca, i da je potrebno da svako od nas krene od sebe samog. Svoju kritiku i uviđanja u trenutnoj društvenoj i ekološkoj slici Maria pretače u splet niti, i poigrava se različitim prepletajima kroz koje se simbolično suočava i sa sopstvenim promišljanjima i transformacijama.

Delo pod nazivom La Dolce Vita

Ovaj rad “La Dolce Vita” povezan je sa predhodnim radovima, prostornim tapiserijama nastalim pletenjem papirnih traka. Objedinjuje tri protekle faze. Crna (pakao) predstavlja sve ono što nas muči: brige, sećanja, strahovi, prolaznost, očekivanja. Bela faza (čističište) je beskajan prostor u kome imamo mogućnost da se preispitujemo i sami kreiramo svoju istinu. Ružičasta faza (raj) ukazuje na to da ništa nije nemoguće. Da je svaki veliki korak počeo od neke luckaste ideje za čiju realizaciju je bila potrebna hrabrost, jaka volja i istrajnost, da bi pobedila nepoverenje. Forma je u beličastom prostoru, u kome je dozvoljena kreacija. Zasićena je sivim i tamnim tonovima, što ukazuje na sve boli, strahove i očekivanja. Ali i na trenutno stanje društva u kom se nalazimo, i prirode koju (ne)čuvamo.

Sama forma naizgled ima srcast oblik, što je poziv da svako od nas brine svoju brigu i da svako mora krenuti ka promeni od razgovora sa sopstvenim bićem, sa sopstvenom dušom.

Atelje61 Srbija Kolonija Tapiserije – Ružičasti oblici, ponekad kao „slatki bolovi“ života

Ružičasti oblici se naziru ispod sivila. Plivaju kroz čitavu formu i na posletku izranjaju na površinu kao nada da ćemo naučiti da plovimo putevima sopstvenih istina, hrabro slušajući svoje srce. Tako ćemo učiniti dobro i sebi, i drugima, i prirodi koju nastanjujemo. U isto vreme ružičasti momenti podsećaju na to da naša duša za nas krije razne lepote, i slatke završetke poglavlja pa i onda kada tako ne izgleda. Takav akcenat pokazuje da je putovanje bitnije od samog ishoda, čak i kad su putevi i transformacije teški. Verovatno sve zavisi od načina posmatranja tranzicije kroz životne lekcije. Jer nekad se u datom trenutku i poteškoće mogu čitati kao „slatke muke“…. a u osvrtu na prošlost – je gotovo uvek tako.

Kako se Marija Bramasole povredila dan pre zatvaranja kolonije, koautorstvo predstave i izbor prediva su joj odloženi dok se ne oporavi. Sigurna sam da će ova tapiserija sa porukama Marije Bramasole dirnuti dušu gledaoca, kao što su i meni ostala pokrenuta egzistencijalna pitanja.

Atelje61 Srbija Kolonija Tapiserije – Slađana Milojević, slikarka tekstila iz Beograda

Po pozivu Ateljea, odlučila se za izazov da svoj rukopis oproba u još jednom, drugačijem umetničkom miljeu. Donela je više studija od kojih je uz konsultacije odabrala komad sa plavičastim batikom uokviren zemljanim bojama. Citiram: „Ideja da se jedna tekstilna tehnika kao što je batik prebaci u rustično tkanje vunom, predstavlja umetnički izazov što, samo po sebi, karateriše polje mog interesovanja. Eksperimentisanje raznim tekstilnim tehnikama preko granica poznatog, moj je omiljen pristup u umetnosti tekstilnim materijalima.“ I tu je skoro gotova, pored tapiserije sa naslovom „Uskovitlano plavo“ sa kistom i skicom u rukama.

Tapiserijski karton za delo Slađane Milojević Uskovitlano plavo, 2023.

Čuvena sklonost umetnice da prihvati nove izazove je očigledna u njenom izuzetnom umetničkom delu “Učaurena prošlost”. Ova prostorna skulptura prikazuje očaravajuću trodimenzionalnu formu. Sastavljena je od sfernih oblika od bakarne žice utkivanjem u pamučnu strukturu. Nagrađena je plaketom 23. Bijenala tapiserije 2018.

Atelje61 Srbija Kolonija Tapiserije – Nemanja Milenković, slikar iz Novog Sada

Nemanja Milenković, rođen 1996. godine u Novom Sadu, završio je osnovne akademske studije 2019. i master studije 2021. godine na Odseku za slikarstvo Akademije umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Dragana Matića. Zaposlen je na isom Odseku.

U svojoj umetnosti prvenstveno istražuje odnos čoveka prema životinjama u savremenom društvu. Ispituje prostor kolektivnog, odnosno individualnog identiteta.

Po rečima umetnika: Na poziv za učešće na 15. koloniji tapiserije „Boško Petrović“, Ateljea 61, doneo sam karton za tapiseriju, slikan tehnikom akvarela na papiru, pod nazivom „Jedna od mnogih priča o nestajanju“. Delo će biti dimenzija 200 x 140 cm. Sadržaj prikazan na kartici zasnovan je na mojim dosadašnjim istraživanjima savremene lovačke prakse na teritoriji Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje, koje karakteriše činjenica da je to strogo zaštićeno prirodno područje sa velikim brojem biljnih i životinjskih vrsta.

Karton za tapiseriju Jedna od mnogih priča o nestajanju

Na kartonu je u prvom planu naslikana srna koja umesto jedne noge ima protezu (referenca na ranjavanje životinja lovačkim klopkama i oružjem), dok se u drugom planu u horizontu nazire požar. Nasuprot drveta koji sa leve strane slike zaokružuje kompoziciju, nalaze se dve crne rode – strogo zaštićena vrsta u Srbiji. Namena buduće tapiserije, je da posmatrača navede na ispitivanje njegovih stavova o odnosima ljudi prema životinjama i prirodnom staništu.

Kontekst ove priče obrazložio je izložbom “Blagosloviti”, na akvarelima slikanim 2022. godine, u znaku pitanja različitosti krivolova i lova. Jer su oba ubijanje životinja, samo je prvo nezakonito, a drugo zakonito. Nova naučna disciplina, bioetika postavlja problem radikalnog eksploatisanja životinja u savremenom društvu. Etike čuvanja ekosistema lovljenjem određenih jedinki, sa efektom zadovoljavanja privatnih interesa.

Atelje61 Srbija Kolonija Tapiserije – Dragan Zdravković, slikar, profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu

Noć kada je Kosta otišao

Profesor je ljubazno i ukratko ispunio moju molbu u vezi poente dela za koje je spremio tapiserijski karton: Predlog za tapiseriju je slika pod nazivom „Noć kada je Kosta otišao“, posvećena slikaru Kosti Bunuševcu. Naglasio je i  svoje veliko zadovoljstvo jer prvi put ima priliku da trasponuje svoju sliku iz opusa „Stanje hibernacije“ u jednu tekstilnu tehniku. Što čini uz veliku pomoć ljubaznih majstorica umetničkog tkanja.

Atelje61 Srbija Kolonija Tapiserije – Anna Olsson, tapiseristkinja iz Geteborga

Za Anu Olson, tkanje je strast i način na koji obrađuje život oko sebe. Tkanje je tehnika kojom se služi da likovno ostvari zamišljene slike. A slike su vizuelni izraz njenih ideja i stavova. Ona kaže: „Moje tapiserije postaju direktan protest protiv onih koji žele da deportuju decu i mlade. Ali to je i čin nežnosti i ljubavi; želim da deci i omladini dam mesto u javnom prostoru i želim da im pokažem da su važni, toliko važni da se njihovi likovi nađu na tapiserijama. Kroz svoje tapiserije želim da kažem: vidim te, slušam tvoju priču i podržavaću te koliko god je potrebno.”

Atelje61 Srbija Kolonija Tapiserije – portret Zine Modares Gorji, iranske aktivistkinje za ženska prava

Ana Olson je stigla u Novi Sad sa utvrđenim, solidno pripremljenim, potpuno autentičnim konceptom. Suverena u tapiserijskoj proceduri, donela je svu potrebnu građu za idejno rešenje tapiserije. Od učešća u Koloniji očekuje dragoceno iskustvo u saradnji sa majstoricama umetničkog tkanja u Ateljeu 61. Ipak, njeno učešće je prvenstveno motivisano da umetničkim delom doprinese borbi za ljudska prava, posebno za prava žena.

Sada se pitam, šta tkanje znači za Anu Olson lično?

Ana Olson nije predstavnik tapiserijske avangarde. U njenim rečima razumem da joj bavljenje tapiserijom nije prvenstveno umetnički razvoj. Njena tapiserija je tradicionalan model kakav se i danas neguje u švedskom tkanju. Otuda njena ispovest nakon pitanja zašto je učila tkanje tapiserije.

„Kada sam naučila da tkam, bilo je kao da sam se zaljubila, postala sam potpuno fascinirana. Svoje slike prvo vizuelizujem u mislima, zatim ih tkam. Pošto je tkanje veoma spor proces, dok utkivam niti mogu da izoštravam vizuru do esencijalane forme i značenja. Takođe, tkanje me svojim sporim, meditativnim tokom blago umiruje. Ali volim i samu tkanu površinu. Jer je meka, izgleda živahno i pouzdano, istovremeno. Svako ko pogleda u tapiseriju shvatiće da je u nju uložen vredan rad. Um i ruke tkalje se potpuno predaju, uključujući i bolna leđa.“

Kolonija tapiserista Atelje61 Srbija – Završni dan, izbor prediva za tkanje tapiserija

Tokom boravka u Koloniji, učesnici su imali na raspolaganju i koristili sve resurse Tapiserijskog centra, kako u Distriktu, tako i na Tvrđavi. Analizirali tkanja na razbojima, zbirku tapiserija i materijal za tkanje tapiserija. Stekla sam utisak da je bilo dovoljno izbora prediva za svaki karton. Umetnici su pažljivo birali kvalitet i nijanse kako bi tkalje dosledno izvele interpretacije kompozicija kartona u tkanoj tapiseriji.

Nakon što su postavljeni temelji za dalji rad, u saradnji i druženju, ostaje tkanje tapiserije. Proceduru smo predstavili u ranijem postu. Međutim, rad svakog majstora umetnosti je jedinstven u smislu senzibiliteta, ideja i efekata. I uverila sam se da Produkcija tapiserija Ateljea 61 uvek nalazi optimalna rešenja.

Nestrpljivo očekujem izvođenje tapiserija sa ovog, 15. saziva Kolonije tapiserija „Boško Petrović“ 2023. godine. I naravno, Trijenalnu izložbu na kojoj će radovi biti predstavljeni javnosti.

Čestitam svim učesnicima ovogodišnje Kolonije tapiserija i osoblju Ateljea 61, na uspešnom radu.

Hvala vam, dragi čitaoci, na strpljenju i nadam se vašem interesovanju

S poštovanjem, Branka o tekstilu