Atelje 61 savremena tapiserija Srbije – Nadaleko je poznat glas o ključnom značaju Ateljea 61 za umetnost tapiserije, sada sa širokim spektrom potencijala za budućnost. Pionirska institucija za izradu tapiserija, osnovana je 1961. godine. Danas je izrasla u centar tapiserijske umetnosti sa zaokruženim višeslojnim konceptom u stvaralaštvu tapiserije na ovim prostorima.
Nedavno sam, sa velikim zadovoljstvom, započela istraživanja ove teme bliske mojim interesovanjima. Ali sa druge strane puna iznenađenja, koja me prate već od pokretanja ovog bloga. Tako, zahvaljujući ljubaznosti domaćina u Ateljeu 61, ulazim u drugačiji, skoro obrnut saznajni proces. Za iskusnog muzealca, ovo je veliko je osveženje. Umesto da odgonetam kako su tkalje u prošlim vekovima preplitale niti u svoja tkanja, upravo se suočavam sa sistemom savremene tkačke produkcije. Imam priliku da uživo razumem kako nastaje tapiserija danas, uz strpljiva tumačenja majstorica umetničkog tkanja. Krajem dana sam im poverila kako sam prepuna saznanja koje treba proučiti, ali tek nakon što mi se slegnu utisci. Stekla sam uvid u remek dela muzeološke zbirke, uz iskustvene informacije tkalja o materiji koju sam do sada poznavala sa izložbi i iz knjiga.
Ovo me posebno raduje jer me savremeno tapiserijsko stvaralaštvo zanima već decenijama. Drugačiji ugao posmatranja kompleksne tematike umetničkog tkanja u savremenom kontekstu, znači potpuno neuporedivo iskustvo koje želim da podelim sa vama.
Atelje 61 savremena tapiserija Srbije – Ustanova za izradu tapiserija i multifunkcionalan Centar tapiserijske umetnosti
Atelje 61 je danas institucija kulture kompleksnog tipa sa sedištem u samoj žiži kulturno-istorijskog prostora Petrovaradinske tvrđave. Na osnovu produkcije tapiserija, ima sopstveni muzejski fond. Odatle se odabrana dela predstavljaju brojnoj publici. Postavka je svakodnevno otvorena za posete, uz tumačenje na srpskom i engleskom jeziku. Osim selekcije tapiserija, posetioci Ateljea 61 imaju priliku da posete Odeljenje produkcije. Savremenicima je posebna atrakcija da iskuse delić keativnog naboja u procesu stvaranja tapiserija. Lično sam se uverila koliko je ovo privlačno mesto za ponudu kulturne industrije. Sadržaji u Tapiserijskom centru su redovno u programima turističkih agencija. A posećenosti mnogo doprinosi i aktivan marketinški nastup Ateljea, uz prisustvo na društvenim mrežama (Instagram, Facebook).
Želim da naglasim da je Atelje 61, prvenstveno sa svojim funkcionalnim konceptom saradnje sa umetnicima, važna poluga razvoja umetnosti tapiserije. Iz resursa kakav je praksa da se jedan primerak izvedene tapiserije ulaže u Zbirku, uvećava se muzejski fond kao vid negovanja kulturne baštine za budućnost. Nadalje, kroz studijske programe poseta, majstorice umetničkog tkanja u produkciji pružaju iskustvo očigledne nastave u svim tipovima obrazovanja u tekstilu. Zbog svega ovoga duboko verujem da je duh Ateljea 61 danas približan viziji koju su delili njeni začetnici, dizajnerka tekstila Etelka Tobolka i znameniti srpski slikar, tapiserista i mozaičar Boško Petrović.
Atelje 61 savremena tapiserija Srbije – Zanima me, a verujem i vas jedan insajderski uvid u umetničku produkciju tapiserija
Upravo zato što sam uverena da je u odnosu na umetničku vrednost, daleko manje poznata sama suština kreativnog procesa nastajanja umetničkih dela. To su načini kako se od autorove skicirane početne ideje odvija materijalizacija, od zamisli sve do izvedene tapiserije. Što se sve događa u stalnoj sprezi autora sa tkaljama koje je izvode. Zanimljivo je saznati koliko je preplitanja osećaja, znanja i umeća, počev od vizuelne ideje, kroz majstorstvo tkalja koje poznaju zagonetne puteve niti i jezik tapiserijske forme? Sve to traje do odsecanja krajeva osnove sa razboja.
Atelje 61 savremena tapiserija Srbije – Uvid u istoriju Ateljea 61 (od radionice umetničkog tkanja do Tapserijskog centra)
Podsticaj za razvoj moderne tapiserijske umetnosti bila je Izložba francuske tapiserije u Muzeju moderne umetnosti u Parizu, 1946. godine Obišla je celu Evropu, uključujući i Beograd (1953. godine). Za Evropu je označila renesansu tapiserije. Ali na našim prostorima je bila podsticaj u pogodnoj klimi za rađanje tapiserije. Umetnici su želeli novo iskustvo i govorili da je i ovde potreban neki Obison. Želja za novinom je uskoro i podržana još nizom prozaičnijih uslova (prostor, sredstva za rad, stručni kadar, budžet…). Aprila 1961. godine, u atelje Boška Petrovića je unesen prvi, specijalno konstruisan razboj za tkanje tapiserija klečanom tehnikom. A ubrzo zatim, još tri takva razboja. Tako je ovdašnja umetnička sredina stekla svoj Obison, nastanjen u ateljeu Boška Petrovića, na Petrovaradinskoj tvrđavi.
Ustanova je prvih decenija vođena sa entuzijazmom poteklim iz posleratnih vremena. Bilo je uzleta sa boljom finansijskom podrškom, kao i dovijanja u vremenima kriza. Ekskluziva ovakve delatnosti je privlačila umetnike da učestvuju na konkursima Ateljea za izvođenje dela prema idejnoj skici. A motiv u slučaju izbora, izvođenje dela u radionici i od materijala Ateljea. Tako se sticala eminentna klijentela čijim se delima u svojoj zbirci Atelje ponosi. Sa druge strane, konkursi su i prilike da se umetnici bliže upoznaju sa posebnostima tapiserije kao grane tekstilne umetnosti.
Multifunkcije Tapiserijskog centra: stvaralaštvo, popularizacija, muzeološki doprinos, aktuelni umetnički trendovi
Kroz decenije, Atelje je sticao ugled težeći ostvarivanju svog inovativnog koncepta razvoja. To je unapređivalo kvalitet umetničkog izvođenja dela. Mnogobrojne izložbe u zemlji i inostranstvu su pronosile slavu tapiserijskog stvaralaštva na nivou svetske avangarde. Kao što sam napred spomenula, uključivanjem primerka otkane tapiserije prema odabranom kartonu, stalno se uvećava reprezentativna kolekcija. Registrovana je 1987. godine kao muzeološka zbirka. Od 1998. godine se saziva Internacionalna kolonija tapiserista “Boško Petrović”. Od 2001. godine, Trijenale tapiserije je smotra dela autora iz zemlje i inostranstva. Tako na jednom mestu pokazuje približno stanje tapiserije u svetu. Donosi aktuelne umetničke ideje, lične poetike ostvarene u tapiseriji kao likovnom izrazu. Nagradama se valorizuju dve posebne kategorije. Klasična tapiserija i moderan umetnički izraz u tekstilu.
U sedištu, na adresi Petrovaradinska tvrđava 9, su organizovani kpaciteti Ustanove. U prizemlju je Odeljenje produkcije sa razbojima, skladište materijala za proizvodnju i smeštaj muzeološke kolekcije. Na spratu, u predvorju je ilustrovan pregled istorijskog razvoja Ateljea 61. A nadalje, postavljena izložba koja ilustruje kulturnu i umetničku vrednost Zbirke. U trenucima predaha, dodatna senzacija sa visokog platoa Tvrđave je pogled kroz prozor, na Dunav i Novi Sad.
Atelje 61 savremena tapiserija Srbije – O sistemskim procedurama u izradi tapiserija u Odeljenju produkcije
U ovom postu ne mogu istaći obim i značaj priznanja koje je Atelje 61 decenijama sticao, sa svim efektima nastupa u zemlji i širom sveta. Umesto toga, u samoj “utrobi” Produkcije, pokušaću da proniknem u sistem kreativnog procesa. Našla sam se u radnoj atmosferi. Na četiri tapiserijska razboja sa radnom površinom širine do 4,5 m i visine 2,8 m. S tim što okvir razboja ne ograničava dužinu tkanja već se osnova dužinom namotava na gornji osnovin valjak. Tokom tkanja osnova se odvije a otkani deo zategne i navije oko donjeg valjka. Zatekla sam više tapiserija u različitim fazama rada. Jedna je bila pri samom kraju, te je ubrzo i završena, a druga tek započeta.
U proizvodnji funkcioniše razrađen sistem u kom se od umetnikove ideje materijalizuju dela. U tom sistemu se svakom primerku posebno pristupa, tako da izrasta na specifičan način. Počinje se na osnovu ideje umetnika koju je likovno predstavio na tapiserijskom kartonu.
Načela timske saradnje na izradi tapiserije: Nekoliko slučajeva sa umetnicima u radu na njihovim idejnim rešenjima
Ovakav postupak je posebno važan u prilikama kad se autori drugačijih umetničkih vokacija susretnu sa tapiserijom. Posebno ako umetnik dovoljno ne poznaje tekstil i tkanje tapiserije i materijale za izvođenje. Tada se iznalaze sva rešenja za doradu kartona u skladu sa principima tapiserije, a u tome je ključna otvorenost za saradnju. Koautorke, iskusne tkalje u Ateljeu pripremaju početne predloge za tehnička rešenja, a na umetniku je da bude otvoren da ih razmotri. Tako umetnik može izabrati rešenja koja će najlepše izraziti njegov umetnički koncept u harmoniji sa jezikom tapiserije. Često u takvim prilikama razmena ideja između autora i izvođača stvara inovacije koje postaju markeri u delima. Praksom postepeno ulaze u standardni „govor“ tapiserije.
Preplet, Dominike Morariu (tapiserija je upravo u toku tkanja na razboju), koautorke Vera Lazić i Jelena Božić
Upravo je započeta realizacija kartona za tapiseriju „Preplet“, Dominike Morariu, slikarke iz Vršca. To je pobedničko rešenje sa Međunarodnog konkursa u 2018. godini. A za mene može biti prilika da vam predstavim događaje direktno iz kreativnog “lonca” Ateljea 61. Izvođenje je povereno majstoricama umetničkog tkanja Veri Lazić i Jeleni Božić. U nedavno obavljenom dogovoru sa autorkom, pronađeno je niz rešenja za sve nedorečenosti nacrta idejnog rešenja.
Na podu vidimo karton veličine tapiserije. Delo je kreirano kao geometrijska kompozicija. Ma da laiku može biti nalik na pačvork kombinaciju. Od crnih površina, preko tonova golubije sive, blista snežnom belinom.
Združen kreativni naboj tima za par sati dovodi nacrt na nivo radioničkog predloška za tkanje tapiserije; Dok tka, pred očima tkalje je umanjena kopija kartona, a iza guste osnove se nazire karton formata tapiserije. Pri dnu razboja počinje da raste tkanje u kom, kroz crnu partiju sa skice, sada prosijava protkivan srebrnasti lame. Već nazirem tragove zagonetnog putovanja niti. Začuđena sam kako će na kraju, u saglasju celine one mekšati pred očima posetioca na izložbi. Tu je i sledeća dopuna, mešavina dvostruke meke niti izbeljene vune sa tankom tamnijom kudeljnom niti…
Snimanje procesa tkanja Prepleta Dominike Morariu, u nastavcima
Očigledno, sve je u funkciji stimulacije tapiserijskog govora ove dinamične ideje. Skica je uglavnom bez boja, unutar skale od odsustva do pune svetlosti. Naoko brojne izmene su samo diskretan stimulans frekvencija svojstvenim jeziku tapiserije.
Obe gospođe, Janković i Dobnovački, bile su ljubazne da fotografišu tokom napretka tkanja. Ovde, na fotografiji, koautorke (Vera Lazić i Jelena Božić) su negde oko trećine visine tapiserije. Jasno mi je koliko je minuciozan rad na tapiseriji, kao i njegova dinamika, te se ne čudim što je do sada otkano manje od polovine. Donji deo je uvijen, a nadalje se razigravaju odnosi efekata prediva. Na desnoj ivici je topla krem nijansa sa nitima od sisala, a srebrni lame u prugi oko sredine. U teksturi se kombinuje nijansirano klečanje, melirane partije i varijacije pupane tehnike.
Kako će tkanje još potrajati, spremna sam da pratim Preplet kroz sve faze tkanja. Radi zanimljivih tkačkih rešenja koja ću uključivati kako se budu događala. A to svakako može pobuditi i vašu znatiželju, da se vratite ovom tekstu. A završetak sa odsecanjem osnove, i skidanje sa razboja ću svakako obeležiti, kao što je uobičajeno kod naših domaćina sa završetkom svakog novog dela.
Atelje 61 savremena tapiserija Srbije – Otvorenost Ateljea 61 za inovacije u tapiseriji (primer ne-tekstilnog materijala)
Nova strujanja u umetnosti Tapiserije su svakako među akcentima u konceptu Ateljea 61. Poslovična je otvorenost za inovacije. Počev od širokog izbora tematike, kao 2019. godine sa medijem stripa. Nadalje, preko najrazličitijih vrsta materijala za izvođenje dela po zamisli autora idejnog rešenja. Takav je primer upravo završena vedra koloristička kompozicija izvedena potkom od raznobojnih električnih provodnika.
Žičana instalacija, Dejana Markovića; 2023; 145 x 185 cm; raznobojni električni provodnici, tehnika klečanja. Koautorke Eva Đukić i Vesna Grbić
Novo delo iz tapiserijske produkcije, svojim nepravilnim, tkanim i netkanim formatom, jeste i angažovana instalacija. Umetnik šarmom šarolike žičane kompozicije ukazuje i na mučnu stranu savremene proizvodnje elektronske opreme. Delo je otkano po jakoj pamučnoj osnovi, potkom od žica sa plastičnom presvlakom različitih boja. Kolorit je ograničen u paleti snažnih kontrasta. Došavši, videla sam prema kolorisanom crtežu sa uputstvom autora, da je projekat veoma blizu završetku.
Priložiću nekoliko radnih snimaka kao podstrek za razmišljanje o ideji i njenom izvođenju. Moj je utisak da se tkalje veoma uspešno nose sa projektom u kom utkivaju “niti” ako se tvrda žica kružnog preseka može tako podrazumevati. Ali svakako nije predivo. Međutim, nezavisno od kontroverzi moderne umetnosti, verujem da je tkalje sve vreme zanimao završni efekat, kao i mene, uostalom.
Veština tkanja žicom na tapiserijskom razboju
Levo, tkanje na donjem valjku tapiserijskog razboja: detalj ženske figure, klečanje žicom u dve boje. Na ruci je pored bele i svetlo smeđa nijansa takve žice. A niže, na delu haljine je prljavo ljubičasta žica.
Otkan deo instalacije je namotan na donji valjak . Tkalja svaki red pretkiva jednim komadom dugačke žice, prema tapiserijskom kartonu, odnosno radnoj kopiji. Ostaci žičane potke ostaju kao duge rese.
Dok sam pisala prvu verziju teksta, delo je završeno. Utisak, po Instagram postu a kasnije i moj lični, je finiš na zadovoljstvo autora i izvođača. A u svakom slučaju, još jedno u nizu zanimljivih iskustava u produkciji Ateljea 61.
Na fotografiji, pored završenog dela je i njegov autor, Dejan Marković iz Beograda. Završio je master studije umetnosti u Berlinu. Tamo živi i radi na projektu „Umetnost u podzemlju“. Instalacionim i konceptualnim radovima ispituje i rasvetljava složene umetničke, društvene i političke odnose.
Atelje 61 savremena tapiserija Srbije – Podrška mladim talentima, Međunarodni studentski konkurs za idejno rešenje tapiserije
Međunarodni konkurs za nagradu A61 je značajan doprinos umetnosti tapiserije. U 2019. godini je fokusiran na nove talente kao međunarodno takmičenje studenata. Nagrada je pripala Mariji Ranković i Stefanu Iliću za idejna rešenja tapiserije, oboje sa Akademije umetnosti u Novom Sadu. Ovde biram radove Stefana Ilića, grafičkog dizajnera, sada asistenta na novosadskoj Akademiji umetnosti, kao ilustraciju refleksije društvenih prilika na savremene umetničke tokove.
Dve tapiserije autora Stefana Ilića: Navijači, 2021; 137 x 192 cm; vuna, tehnika klečanja. Koautorka Željka Popadić. Drugo delo je Kraj, 2021; 140 x 192 cm; obe u odgovarajućem materijalu i tehnici izvođenja, koautorka Mirjana Dobanovački.
Kako vidim, tehnički živopisna dela kontrastnog kolorita, izvedena su uobičajenim klečanim prepletajem. Međutim, u šarenilu se razabiru alegorijske sekvence naše savremenosti. Autor očito kreira angažovane sadržaje kroz određene karaktere životinja. Tako elemente svojih traganja u grafici preoblikuje u tapiserijski izraz.
Naslućujem potpuno različite energije ova dva dela:
Kod prve euforiju, razuzdana gomila zahteva pobedu svog tima, a tapiserija Kraj zrači razočaranjem, čak besom. Nagađam da se desio poraz.
Dole desno je detalj tokom tkanja tapiserije Kraj: izvođenje nijansiranih delova uplitanjem raznobojnih vunenih niti u nijansama, striktno prema oslikanom kartonu, vidljivom kroz osnovu.
Obradovali su me nedavni postovi Teodore Ž. Janković: Stefan Ilić, sada asistent Novosadske akademije umetnosti, izvodi praksu sa svojim studentima u saradnji sa produkcionim timom Ateljea 61.
Poštovani čitaoci,
Nakon što sam ovde uopšteno predstavila Atelje 61 u Novom Sadu kao centar tapiserijske umetnosti; Nastavila sam sa nekoliko primera iz radnog procesa, kako bih pobliže opisala princip po kom od idejnog rešenja nastane tapiserija. Drago mi je ako sam uspela da pojasnim među-odnos stvaralaca, autora likovnog koncepta sa jedne strane i majstorica umetničkog tkanja koje tu sliku materijalizuju.
A za sledeći post nameravam da predstavim izbor dela iz muzejske zbirke, naravno, zbog njihove kulturno-umetničke vrednosti; Ali sa posebnim akcentom na primenjivane tehnike tkanja, materijale kao i dodatne efekte u tkanju.
Na kraju, izražavam veliku zahvalnost celom timu Ateljea 61 što me je prihvatio i omogućio rad. A posebno saradnicama koje su mi pomagale na mnogo načina: Jeleni Đorđević Brcan, Mirjani Dobanovački i Teodori Ž. Janković
Do nastavka, nadam se uskoro, S poštovanjem, Branka o tekstilu
2 thoughts on “Atelje 61 savremena tapiserija Srbije – Kreativni procesi tkanja tapiserija u produkciji Ustanove za izradu tapiserija Atelje 61”